Otkako je Televizija N1 počela da radi 2014. godine, novinari te medijske kuće gotovo neprestanu su etiketirani od strane najviših državnih funkcionera, uključujući i predsednika države.
Korak dalje otišao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić koji je prošle nedelje izneo u javnost informaciju o tome da ima interni mejl N1 u kome je novinarima dat plan rada u vezi sa izveštavanjem o radovima u Ulici 27. marta, optužujući ih da vrše kampanju protiv vlasti u Beogradu.
Na to je Televizija N1 odgovorila da nikada nije bilo, ni usmene ni pismene, direktive za kampanju protiv gradskih vlasti, već da Vesić smišljeno obmanjuje javnost i nastavlja kampanju protiv N1, dok je Jugoslav Ćosić izjavio da Vesić progoni novinare te televizije i preti im.
Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ipak neće pokrenuti istragu protiv Vesića zbog objave mejla – jer za to „nisu ispunjeni uslovi“. S druge strane, advokatski tim N1 radi na krivičnoj prijavi protiv zamenika gradonačelnika zbog objavljivanja interne prepiske.
Advokat Dragoljuba Simonovića nam je poslao pismo u kom navodi da je Televizija N1 bila neobjektivna u izveštavanju i o njemu stvorila negativnu sliku, i preti sudskim procesom ukoliko u programu ne otvorimo prostor i za njegovu stranu priče
Pretnje fizičkim nasiljem, kao i obeležavanje novinara N1 da su izdajnici i strani plaćenici, gotovo da su svakodnevica. To nas neće obeshrabriti, kaže za Cenzolovku direktor programa N1 Jugoslav Ćosić.
Cenzolovka: Koje biste pretnje i napade na novinare i urednike N1 izdvojili kao najteže od kada ste počeli da radite 2014. godine?
Jugoslav Ćosić: Bilo ih je dosta, ali uvek je najteže kada napade i kampanje od strane vlasti prati talas različitih pretnji. U takvim situacijama strepite da li će neka od tih pretnji biti realizovana.
Mi imamo dugu i frustrirajuću istoriju ubistava novinara i napada na novinare. Ti napadi su ciklični i smišljeni kako bi nas na duge staze zastrašili i obeshrabrili da svoj posao radimo profesionalno.
Zamenik gradonačelnika upravo lično vodi kampanju protiv N1. Sve što govori je neistina.
Cenzolovka: Koja je bila vaša prva reakcija kada je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao da ima vaš mejl?
Ćosić: Da nam službe presreću komunikaciju.
Meteorolozi kao mračnjaci
Cenzolovka: Kako biste nazvali situaciju u kojoj morate da objašnjavate kako je najnormalnija stvar da urednik i novinar imaju komunikaciju i da se zajedno dogovaraju kako će uraditi određenu temu?
Ćosić: Kao apsurdnu. Ali i opasnu. Mogu tako i meteorologe koji najavljuju kišu i oluju, samo ako rade za nezavisne medije, optuživati da su zapravo mračnjaci iza čijih se prognoza kriju napadi na Aleksandra Vučića.
Oslanjaju se na to da najveći deo publike nema mogućnost da bilo šta proveri jer vlast kontroliše ogromnu većinu medija i protok lažnih informacija i spinova.
Cenzolovka: Da li su pritisci i pretnje najteži deo novinarskog posla?
Ćosić: Jesu. U Srbiji svakako. U normalnim zemljama ne postoje tako patološki i opasni pritisci na medije i pretnje novinarima.
Cenzolovka: Šta vam kažu novinari kad dobiju zadatak da izveštavaju sa događaja kojima prisustvuju funkcioneri iz SNS-a? Da li su, posle svega, unapred pripremljeni na etiketiranje? Koliko je teško da u takvim okolnostima rade svoj posao i da li osećaju strah, mučninu ili zebnju kada, na primer, odlaze na konferenciju kod Aleksandra Vučića?
Ćosić: Naravno da se ne osećate normalno i bezbedno kada ste predmet konstantnog etiketiranja. Osećaju sve što ste nabrojali. I to je ono što vidite. A ono što se ne vidi jeste da im, ohrabreni tim trendom, prete čak i PR saradnici političara poput PR saradnika Gorana Vesića koji novinarima N1 prete da nikada više neće moći da mu postave nijedno pitanje koje unapred nisu poslali.
Ali novinari N1 isto tako znaju da ne rade ništa pogrešno, naprotiv, i da ta permanentna kampanja ima za cilj da nas obeshrabri da idemo tim pravcem. Novinare N1 neće obeshrabriti, a kao što ste mogli da vidite iz poslednjeg saopštenja našeg investitora, N1 za svoju uređivačku politiku ima jaku i veoma jasnu podršku.
NE ZOVU MENE, ZOVU NAŠE INVESTITORE
Cenzolovka: Da li vas zovu ljudi iz predsednikovog okruženja? Rekli ste da su od vas tražili da ne objavljujete snimak sa Parade ponosa?
Ćosić: Ne. Ne zovu. Zvali su naše investitore. Poslednji primer je kada je nedavno savetnik za medije premijerke Srbije zvao jednu od potpredsednica Junajted grupe.
Jasno ih je uputila na mene i rekla im je da će me obavestiti o sadržaju tog razgovora. Ja sam to javno već saopštio. Sada strepim da će preduzeti kampanju i protiv nje lično.
Cenzolovka: Kako se osećate vi kao direktor programa takve televizije? Dugo ste u poslu, u Srbiji nikada nije bilo lako baviti se novinarstvom. Kažete li nekad sebi da vam je svega dosta?
Ćosić: Nikada to sebi baš tako dramatično nisam rekao. Ali uvek ima kriza i dilema… Zamorno je i stresno baviti se konstantnim pritiscima i pretnjama. Tome nikad kraja. I kad krenu ti talasi napada. Tragedija Srbije, barem iz mog novinarskog ugla, jeste to što je natalitet medijskih poltrona daleko veći od prirodnog nataliteta. Teško mi je da to razumem.
Srbija neće mrdnuti dalje dok broj normalnih medija ne bude veći od broja ovih drugih. Nigde se to nije desilo, pa neće ni u Srbiji. U pravu ste, inače, sasvim, u Srbiji nikad nije bilo lako baviti se profesionalno novinarstvom. Ima ipak nekih razlika. Najteže je bilo kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja. Najgore iza toga je sada kada je Aleksandar Vučić predsednik Srbije.
Ministar napustio emisiju kada je shvatio da će biti pitanja
Cenzolovka: Opšte je poznato da predstavnici vlasti izbegavaju da gostuju na Televiziji N1. Da li ih i dalje uporno zovete iako znate da je mali broj onih koji će pristati da dođu?
Najteže je bilo kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja. Najgore iza toga je sada kada je Aleksandar Vučić predsednik Srbije
Ćosić: Naravno da ih zovemo. I nećemo prestati. Vodimo i evidenciju o svim pozivima. Ali da razjasnimo ovo: na konferencijama za medije ne mogu da nas izbegnu. I naše vesti su objektivne i profesionalne.
Fokusirani smo na stavove predsednika i Vlade, i prenosimo ih redovno. A to što se vlastima ne dopada kritički pristup, to je univerzalni problem autokratskih režima.
Ne možemo ih prisiliti da dolaze, ali nećemo zbog toga menjati našu novinarsku etiku i uređivačku politiku.
Cenzolovka: Kako gledate na napuštanje studija TV N1 ministra Mladena Šarčevića? Da li je i njegova reakcija vid pritiska na vaš medij?
Ćosić: Pa naravno da je to oblik direktnog pritiska. Za mene kao novinara je fenomenološki zanimljivo i zapanjujuće da gospodin Šarčević, kao ministar obrazovanja, permanentno demonstrira tragičan nivo sposobnosti da normalno komunicira sa medijima.
Da citiram našu novinarku iz emisije „7 na N1“, ministar je napustio emisiju „kada je shvatio da će u njoj biti i pitanja“.
Cenzolovka: Kad je vama bilo najteže da radite svoj posao?
Mi imamo dugu i frustrirajuću istoriju ubistava novinara i napada na novinare. Ti napadi su ciklični i smišljeni kako bi nas na duge staze zastrašili i obeshrabrili da svoj posao radimo profesionalno
Ćosić: Za vreme agresije NATO i bombardovanja. Tada sam radio kao izveštač Radija Slobodna Evropa iz Srbije. Sa jedne strane bili smo, kao profesija, suočeni sa jednim tiranskim režimom i državnim ubistvima novinara, a sa druge sa bombardovanjem i razaranjem Srbije čiji su građani u istoriju Evrope ušli kao jedini građani neke zemlje koji su punih devet godina demonstrirali i borili se da sruše taj mafijaški i zločinački režim. Nije ga na kraju srušio NATO, srušili su ga građani Srbije.
Nikada u istoriji novijih ratova, pa ni u Iraku, nisu bombardovani i razarani energetski sistemi, mediji i snabdevanje vodom. Ti resursi se i danas smatraju tradicionalno civilnim dobrima a ne ratnim ciljevima. Oni su bombardovali i energetsku infrastrukturu i RTS.
A da Milošević nije priznao poraz, verujem da bi bombardovali i sisteme za snabdevanje vodom. Tada bismo verovatno imali kugu i koleru. Danas je glavni ratni huškač, bez koga, po mojoj proceni iz tog vremena, verovatno ne bi ni bilo bombardovanja, savetnik predsednika Srbije.
Cenzolovka: Na koga tačno mislite?
Ćosić: Na Tonija Blera.
Simonovićev advokat pretio tužbom protiv N1
Cenzolovka: Krajem prošle godine zapaljena je kuća novinara Milana Jovanovića. Pretnje i napadi na novinare veoma su česti. Šta vam to govori, gde se Srbija nalazi po pitanju bezbednosti novinara?
Ćosić: Ne tako daleko od Turske, u kojoj je trenutno više od 100 novinara u zatvorima.
Zamislite tu osionost i osećaj sigurnosti sa kojim jedan visoki funkcioner vladajuće partije i predsednik opštine i pomisli da bez posledica može da organizuje ili inspiriše paljenje kuće jednog novinara. Potom da na društvenim mrežama on i njegovi simpatizeri organizuju kampanju napada na žrtvu.
A na kraju, evo za Cenzolovku male ekskluzive, njegov advokat nam je poslao pismo u kom navodi da je Televizija N1 bila neobjektivna u izveštavanju o tom slučaju i o njemu stvorila negativnu sliku, i preti sudskim procesom ukoliko u programu ne otvorimo prostor i za njegovu stranu priče.
Optužen je, bio je u pritvoru, svedoci–učesnici su se nagodili sa tužilaštvom, priznali krivicu, njega označili kao nalogodavca… Koju drugu stranu?
Cenzolovka: Ko je odgovoran za pad medijskih sloboda u Srbiji?
Ćosić: Najodgovorniji je lično Aleksandar Vučić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.