Na predstavljanju rezultata analize Jukoma „Novinari i mediji na sudu (2015 – 2017)“, Filipović je kazao da je uočeno da procesuiranje postupaka pre svega pred Višim sudom u Beogradu traje dugo, da postoje veliki vremenski razmaci između podnošenja tužbe i pripremnog ročišta, kao i između zakazanih ročišta, što može dovesti do toga da strane u postupku zloupotrebe svoja prava i odugovlače postupke.
Prema njegovim rečima, postoje i velike razlike u visini zahteva za naknadu štete, koja se kreće od 100.000 dinara do 2,5 miliona dinara.
„Stiče se utisak da su zahtevi tendenciozno postavljeni i nisu zasnovani na objektivnim kriterijumima, što se čini da je dodatan vid pritisaka na novinare. Na to ukazuju i sami novinari“, kazao je Filipović i dodao da tako vođenje postupaka iscrpljuje materijalne resurse novinara i medija zbog čega u pojedinim slučajevima dolazi do gašnja medija.
Filipović je kazao da je uočeno da postoji veliki prostor za ubrzanje postupaka pred Ustavnim sudom, naročito kada je reč o politički osetljivim postupcima vezanim za slobodu medija.
[povezaneprice]Naveo je da su preporuke analize da treba raditi na stalnoj edukaciji sudija o primeni Evropske konvecnije o ljudskim pravima, na stalnoj edukaciji novinara koji izveštavaju o sudskim postupcima, na ujednačavnju sudske prakse u pogledu dosudjene naknade štete, kao i da treba omogućiti upis činjenice da su stranke u postupku novinari.
Advokatica Jukoma Kristina Todorović kazala je da su osnovni problemi koji sprečavaju novinare da se na adekvatan način zaštite pred sudom – sudski troškovi i neujednačena sudska praksa, jer se pred nacionalni sudovima pojavljuju situacije da se za isto činjenično stanje donose suprotne odluke.
„To je tako jer je na sudiji slobodna procena da li je određeni izraz korišćen u tekstu podoban da povredi ugled nekog lica. Taj prostor za diskrecionu ocenu otvara prostor za eventualni politički uticaj“, kazala je ona.
Predstavnik Fondacije za otvoreno društvo Srđan Đurović ocenio je da strah novinarima onemogućava da rade svoj posao i ostvare svoju funkciju u društvu.
„Ne radi se samo o pojedinačnim pričama, nego o uvlačenju jedne vrste straha. Ako prepustimo novinarima koji su u strahu da nas informišu onda se plašim da će izbori, kao praznik demokratije, postati dan žalosti demokratije i da osnovna funkcija novinara u društvu neće biti ostvarena, te da ćemo ostati na formalnoj, ali ne i suštinskoj demokratij“, kazao je Đurović.
On je rekao da se sudije bave pravnom odgovornošću protiv počinioca različitih krivičnih dela, a novinari političkom odgovornošću nosilaca vlasti i odgovornošću onih koji imaju moć da donose odluke.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.