Jutka sa naslovne strane

– Evo otac i ja sedimo i čekamo „Život priča“ na Prvoj, ali upravo je nestao kablovski signal u celom Brusu!

– Kako nestao, bog te mazo!? – raspitujem se glasno ko da je signal nestao meni.

– Pa isekao Jutka! – kaže onaj moj iz Brusa.

– Zezaš!? – naivno verujem da ovakve situacije ne postoje u državama koje vreme računaju po srednjoevropskom vremenu.

Zovem još nekoliko puta da proverim. Kod nas na Dorćolu ima signala, ali 237 kilometara odavde nema, jerbo se tamo pojavljuje neka neočekivana sila koja seče kablove ako na televiziji ima nešto protiv njega.

Učio je od najboljih, mislim – ne taj moj drugar – nego opštinski sekač kablova koji se posle i učlanio stranku čija poetika izvire iz svakog njegovog postupka.

Stiže mi onda snimak na Viber. Na snimku se vidi panorama Brusa by night, čuju se automobilske sirene i pištaljke.

Obradujem se jer u Srbiji ima još ljudi koji kad im iseku kablovsku izađu na ulice. S Dorćola navijam za te Brusjane na ulicama čije trube i sirene gledam na onom mutnom noćnom snimku sa Vibera.

– Rasterala ih milicija… – javlja mi kasnije moj lični izveštač iz Brusa šta se desilo sa spontanim protestom čiji mi je snimak poslao, jer Jutka još nije smislio kako da iseče kablove na Viberu.

– Da objavimo na sajtu Danasa onaj snimak? – pitam.

– Nemoj ni slučajno! Nije zbog mene. Znaće odakle je snimano pa sledi odmazda nad celom zgradom – objasni mi moj lični tumač severnokorejskih prilika u zemlji nešto južnijoj od Severne Makedonije.

Bila su to davna lepa vremena kada su na naslovnim stranama srpskih novina izlazile lutke.

Lutke sa naslovne strane koje je svojevremeno opisao i Bora Čorba, sasvim nenadano, zamenio je Jutka sa naslovne strane, jerbo su Jutke postali heroji novog doba.

Iako se Jutke ne razlikuju mnogo od lutki, jer je celo to marionetsko pozorište zvano Srpska napredna stranka prepuno takvih ljudi napravljenih od štapa i kanapa, umesto od krvi i mesa.

– I ja sam čovek od krvi i mesa – mora da će jednog dana na suđenju za seksualno zlostavljanje „polovine“ ženskog Brusa sa okolinom, reći Jutka, ali nemojte mu ništa verovati. U pitanju je čovek od štapa i kanapa, jer nema tu mnogo krvi i mesa.

– Važno je da se vidi šta će reći nadležni organi, a ne da donosimo presude preko noći – rekao je posle predsednik Vučić, najpoznatiji srpski sudija za presude preko noći, povodom slučaja Milutina Jeličića, dotičnog Jutke, mada mu se nikada pre nije desilo da sličnu izjavu, na primer, da povodom slučaja Dragan Đilasa.

Kome je odavno presuđeno preko noći, jerbo Đilas Dragan nije član Srpske napredne stranke, a svima takvima može da se sudi preko noći, kada sudovi obično ne rade.

Tako da je Vučić napravio državu gde se u zavisnosti od toga da l’ si njegov ili njihov, sve može uraditi preko noći – osuditi, iseći kabl, a žene možeš zlostavljati i preko dana, jer se presude takvima ne donose preko noći.

Ni medijski mrak se ne uvodi preko noći, može i tokom dana po tom za nas neobičnom srednjoevropskom vremenu u kome naizgled živimo.