Južne vesti: Sve su pokušali da ih unište, vlast više ne zna šta će sa njima, a portal sve čitaniji

Od 2009, kada ih je pokrenula mala grupa entuzijasta, Južne vesti su prilično uspešno sticale poverenje građana i uvećavale svoj uticaj, zbog čega, između ostalog, danas nose epitet najčitanijeg i najcitiranijeg regionalnog medija u Srbiji.

Takav profesionalni uspon paralelno i „srazmerno“ pratili su pritisci vlasti i raznoraznih protivnika slobode medija, istraživačkog novinarstva i kritičkog izveštavanja. Ovom (ne)velikom portalu, sa sedištem u Nišu, nije preostalo ništa drugo do da nauči da funkcioniše uz ozbiljna ometanja.

Najnovije pretnje – da novinare Južnih vesti treba staviti „na kolac“, a članovima njihovih porodica „kupiti sanduke“ – stigle su od Sime Spasića, „čoveka sa megafonom“ bliskog Srpskoj naprednoj stranci. Ranije je tim istim novinarima poručivano da ih „treba obesiti uz javni prenos“, a za njihovu decu prirediti „divljačko silovanje od strane migranata“.

Na lažnom sajtu Južnih vesti, sa istim imenom, logom i dizajnom, mesecima je diskreditovana glavna urednica pravih Južnih vesti. Poreski inspektori su im se „uselili u redakciju“, kontrolišući duže od pola godine „svaki papir“, da bi godinama kasnije zaključili da zakon ni u čemu nije prekršen. Prvi glavni urednik je mesecima praćen, a do danas nije otkriveno da li je to radila policija ili ljudi iz tzv. sive zone…

„Slučaj Sima Spasić“ – test za postupanje države

Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić i novinar Aleksandar Stankov, kome je Sima Spasić nedavno upućivao SMS pretnje, smatraju da bi upravo ovaj slučaj mogao da bude test za profesionalizam i nezavisnost pravosuđa, pošto je reč o čoveku koji se dovodi u vezu sa SNS vlašću.

Strašno je koliko je napada na novinare u malim mestima u Srbiji i šta sve oni preživljavaju. Ima redakcija od jednog ili dva čoveka, koji rade veliki posao, a izloženi su užasnim stvarima (Gordana Bjeletić)

Osim kao predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, Spasić je široj javnosti poznat i kao čovek koji ispred institucija u Beogradu vikom preko megafona ometa okupljanja opozicije i kritičara aktuelne vlasti.

Stankov je Spasićeve pretnje prijavio policiji dva puta, prvi put krajem avgusta ove godine, a Osnovno javno tužilaštvo u Nišu ih je kvalifikovalo kao krivično delo proganjanja.

„Osetio sam uznemirenje i ugroženost, jer se u tim porukama pominju sanduci, kolac, naše porodice… Do sada su policija i tužilaštvo postupali profesionalno, ali ne znamo kako će biti dalje i da li će na njih neko vršiti pritisak. Možda je utopija, ali želim da verujem da će i ubuduće biti profesionalni“, kaže Stankov.

Gordana Bjeletić se slaže da su povodom ovog slučaja niška policija i tužilaštvo prilično brzo reagovali. Ne zna da li je to posledica institucionalnog delovanja ili rada savesnih pojedinaca. Podseća da je medijima iz tužilaštva prošle godine stigao signal da će novinarski predmeti imati prioritet i da je određena osoba koja bi, između ostalog, trebalo da se bavi slučajevima pretnji i pritiska na novinare.

„Bilo bi dobro da su profesionalni i da imaju stav da je potrebno zaštititi novinare od pritiska. Dosadašnje iskustvo nas je, međutim, uverilo da sistem ne sprovodi zakon u svim slučajevima i da to često zavisi od pojedinaca u institucijama. Istraživački tekstovi, korupcija u visokoj politici i slični predmeti se ne rešavaju“, kaže ona.

Osnovno javno tužilaštvo je krajem septembra saslušalo Stankova u svojstvu oštećenog, ali ne i Spasića, koji se nije pojavio. U tužilaštvu su kazali da „nemaju dokaz da je Spasić uredno pozvan“, a on je tvrdio da nije primio poziv, ali da jeste – „sigurno bi došao“. Nakon saslušanja svih aktera, tužilaštvo će odlučiti da li će protiv osumnjičenog podići optužni predlog.

„Rekao sam i policiji da ja u tim porukama nisam nikome pretio smrću, ubistvom, silovanjem, niti sam mislio da nanesem zlo. Jesam pominjao sanduke, ali ja njih pominjem još od 2001. ili 2002. godine, kada su Koštuničina i Đinđićeva vlada oslobodili zločince iz UČK. Nisu ih čak ni razmenili za zarobljene Srbe. Od tada svima koji imaju takav odnos prema ubijenim i kidnapovanim Srbima sa KIM poručujem da kupe sanduke i za svoje porodice“, kazao je Spasić.

Udeo u čitanosti i gledanosti je u redovnoj situaciji 20 odsto, a kad je kriza, on poraste na 80 odsto. Južne vesti sada imaju istorijski rezultat u čitanosti, jer građani u vreme krize traže pouzdanu informaciju (Gordana Bjeletić)

Spasić je, inače, osumnjičen za proganjanje zbog slanja niza SMS-ova u kojima je navodio da su „svi iz Južnih vesti zlo Srbije, UČK lobisti i Đilasova bagra“, te da ih treba zabraniti jer su „nacisti“. On je naveo i da „strane plaćenike“ iz N1, Nove S, Danasa, NIN-a, Vremena i Južnih vesti „treba nabiti na kolac jer ruše državu Srbiju i bogate se na kostima Srba“. Nastavio je da preti i vređa Stankova i nakon što je saslušan u policiji, zbog čega je dodatno upozoren da to ne čini.

„Vas iz dosovske i Đilasove bagre treba na kolac… Ma tako mi je krivo što svima vama nije neko od porodice ubijen, znali bi’ jezik srpskih žrtava… Dabogda da ko prima pare od zapada da kupuje sanduk svojoj porodici“, jedna je od njegovih ključnih poruka.

Spasić je počeo da šalje poruke nakon medijskog izveštavanja o tome da ga je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski u maju ove godine primila u Gradskoj kući i najavila otvaranje kancelarije udruženja na čijem je čelu. Od Stankova i glavne i odgovorne urednice Bjeletić najpre je tražio da gostuje u emisiji Južnih vesti, a kada je dobio odgovor da gosti mogu da budu predstavnici tog udruženja koji nisu osuđivani – a on to jeste, usledile su poruke.

Spasiću, kao i gradonačelnici Sotirovski, zasmetalo je što je nekoliko medija, među kojima su i Južne vesti, u svojim izveštajima podsetilo da je on pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od četiri godine i tri meseca zbog silovanja bivše supruge S. S., kao i krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. Po izdržavanju kazne, izjavljivao je da mu je „sve namešteno“.

Istorijski rezultat u čitanosti – zahvaljujući krizi

Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić kaže da je pre „slučaja Spasić“ bilo sličnih, ali i posve drugačijih pritisaka, kojima je zajednički imenitelj da nisu urodili plodom. Uverena je da vlast danas ne zna šta će sa profesionalnim medijima, koje doživljava kao opasnost.

„Pritisci na profesionalne medije išli su u ciklusima. Prvo je išla kupovina medija i ljudi. One koje nisu mogli da kupe, pokušali su da disciplinuju na drugi način, ne libeći se da u tome zloupotrebljavaju državne organe – u našem slučaju, recimo, Poresku upravu. Kad im ni to nije prošlo, odlučili su da nas ignorišu, odnosno da nam uskraćuju informacije. Mi smo, naravno, razvili druge načine da dođemo do potrebnih podataka. Ispostavilo se čak da su ti nezvanični izvori pouzdaniji od onih zvaničnih“, kaže Bjeletić i dodaje da sada „oni koji kreiraju kontrolu medija i pritiske na profesionalne medije – ne znaju šta dalje“.

Prvo je išla kupovina medija i ljudi. One koje nisu mogli da kupe, pokušali su da disciplinuju na drugi način, zloupotrebljavajući državne organe – u našem slučaju Poresku upravu. Kad im ni to nije prošlo, odlučili su da nam uskraćuju informacije (Gordana Bjeletić)

To ne znaju, međutim, ni profesionalni mediji, kao najinformisaniji deo društva. Ne znamo na šta su sve spremni, objašnjava ona.

„Profesionalni mediji nisu komercijalni, ali što je veća kriza u društvu, veća je i čitanost i gledanost takvih medija. Udeo u čitanosti i gledanosti je u redovnoj situaciji 20 odsto, a kad je kriza, on poraste na 80 odsto. Južne vesti, recimo, sada imaju istorijski rezultat u čitanosti, jer građani u vreme krize traže pouzdanu informaciju. To je za nas opasna situacija, jer postajemo ozbiljna pretnja, pošto prave informacije koje nudimo stižu do većeg broja ljudi“, ističe Gordana Bjeletić.

Dodaje i da joj se čini da su „protivnici“ profesionalnih medija shvatili da otvorene pretnje nisu način za zastrašivanje novinara, koji nastavljaju da pišu, a pritom i same pretnje postaju tema ili predmet sudskih sporova. Ranije su ih, kaže, i vređali i psovali, sada su ljubazni, ali uskraćuju informacije.

„Trpeli smo različite pritiske od kad postojimo. Ali ne treba zaboraviti da pritisak predstavlja i to uskraćivanje informacija, što nas ometa u radu. U takvim situacijama pišemo oslanjajući se na podatke koje imamo, a posle oni koji nisu želeli da nam ih dostave kažu da to što pišemo nije tačno ili da nije potpuno tačno. Mislim da je reč o organizovanoj akciji, u kojoj nam prvo ne daju informacije koje tražimo, a onda reaguju kako bi nas diskreditovali kao medij i novinare“, smatra Aleksandar Stankov.

On dodaje da aktuelna vladajuća garnitura u Nišu ide na ličnu diskreditaciju novinara, odnosno na njihovo omalovažavanje, najčešće kroz već izlizane floskule, kao što su „strani plaćenici“ i slično. Ili kroz licemerne prozivke „nekih medija“ i „nekih novinara“, a povodom tekstova u Južnim vestima, pa je jasno na koga misle.

(Autorka je novinarka dnevnog lista Danas)