Kad kažu da se povećao broj nasilja ili pretnji nad novinarima, u stvari se povećala vidljivost

Snimak ekrana, TV Pink

Dan nakon Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ministarka kulture i informisanja Maja Gojković gostovala je u jutarnjem programu TV Prva.

Ministarka je tom prilikom rekla da se Vlada u ovom sazivu aktivno bavi ovim pitanjem, kao i da se nada da je primećeno osnivanje i SOS telefona.

„Kada kažu u onim izveštajima da se povećao broj nasilja ili pretnji nad novinarima, u stvari se povećala vidljivost njihova“, tvrdi Gojković.

Novinari Istinomera nisu dobili obrazloženje ove izjave.

Od 1. marta ove godine novinarke i novinari u Srbiji koji smatraju da im je ugrožena bezbednost mogu to besplatno da prijave na non-stop dostupan „SOS telefon“ 0800 100 115.

Podatak o tome koliko je prijava do sada prikupljeno ovim mehanizom nismo dobili od Ministarstva.

Udruženje novinara Srbije (UNS) u julu je obavestilo javnost da je sto novinara prijavilo pretnje putem ove linije za četiri meseca rada.

Izvor: uns.rs

Tamara Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) za Istinomer kaže da je broj napada na novinare u prošloj godini „eksplodirao”:

„Mi vodimo bazu podataka od 2008, godine. Prošle godine smo imali nikad veći broj fizičkih napada, imali smo 32, samo ono što smo mi zabeležili“, objašnjava ona i dodaje da „2021. godina jeste nešto bolja, mnogo bolja što se tiče fizičkih napada, ali pretnje i pretnje smrću su na istom nivou”.

„Ima ih do sada više od 30, a prošle godine ih je bilo 50. Do kraja godine imamo još mesec i po dana”, kaže naša sagovornica.

Prema podacima iz Baze napada na novinare, broj napada ove godine je 95, dok je 2020. godine ukupno bilo 189 napada, godinu dana ranije 119, dok je 2018. godine broj zabeleženih napada 102.

„Da su napadi sada samo vidljiviji nije tačno, napadi su se povećali, napadi na novinari kreću uzlaznom linijom od 2015 godine“, kaže Tamara Filipović Stevanović iz NUNS-a.

Osim podataka iz baze NUNS-a, u redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2020. godinu nalazi se i podatak da su se „fizički i verbalni napadi, omalovažavanje, ponižavanje i diskreditacija novinara nastavili”.

Na osnovu prijava novinara, Udruženje novinara Srbije u svojoj bazi podataka 2020. godine beleži porast broja napada na novinare – 111, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje za oko 20%. Prema evidenciji ovog udruženja, samo u julu 2020. godine tokom protesta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu napadnuto je i u radu ometano 28 novinara, snimatelja i fotoreportera koji su izveštavali sa protesta, dok je njih 14 je zadobilo povrede od kojih je šest zahtevalo hitnu lekarsku pomoć.

Ministarka je tokom svog gostovanja izjavila i da je prvi put osnovana Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara.

„Tačno je da imamo razne radne grupe za bezbednost novinara, ali naši novinari nisu bezbedniji”, kaže naša sagovornica iz NUNS-a.

Ona ističe i da Radna grupa Vlade Srbije nema veze sa prijavljivanjem napada na novinare, jer se oni prijavljuju preko policije i tužilaštva.

„Mehanizam je isti godinama, jedino što je sada u proteklih godinu dana drugačije je što postoji obavezujuće uputstvo za tužioce da u slučaju napada na novinare moraju da reaguje mnogo brže, da te prve istražne radnje moraju da pokrenu u 72 sata“.

Ne podvode se sve pretnje pod krivično delo, naglašava Tamara Filipović Stevanović, jer se tužioci „ne oslanjaju na subjektivan osećaj nespokojstva i ugroženosti“, već mora da postoji „objektivna okolnost“.

„Problem i jeste ta tužilačka i sudska praksa, ako je pretnja izrečena u kondicionalu odnosno ako ti kažu „trebalo bi te ubiti“, to nije direktna pretnja i biće odbačena, jer nije rečeno „ubiću te“. Ako se samo ti osećaš uplašeno i ugroženo to je tvoj problem, ali oni kao institucija tada ne pokreću slučaj“.

O ovome je juče pričao i Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, na okruglom stolu organizovanom u Beogradu:

„Ono što je važno je da taj broj stalno raste. Mi se nalazimo u jednoj situaciji u kojoj osećamo i sami nemoć da utičemo na to imamo bolju zaštitu novinara. Neke naše kolege imaju na stotine pretnji koje zbog nekih finesa u jezičkom smislu nije moguće procesuirati“.

Tamara Filipović Stevanović kaže da veliki broj slučajeva godinama stoji u predistražnoj fazi, dok se brzo rešavaju samo slučajevi gde su, po pravilu, upleteni “obični građani koje je lakše naći”.

„Naše tužilaštvo reaguje reaktivno, oni čekaju da se podnesu krivične prijave, oni ne podnose krivične prijave po službenoj dužnosti, iako imaju pravo na to“, kaže ona.

Kao primer navodi proteste prošlog jula:

„Ja svako veče sedim i gledam snimke napada na novinare, prebrojavam krvave glave, a tužilašvo ne vidite razlog da pokrenete slučaj po službenoj dužnosti, nego čeka da to uradi novinar ili naše udruženje“.

Srbija je u godišnjem izveštaju međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF) o Indeksu slobode medija u svetu označena kao država u kojoj se borba protiv nekažnjivosti novinara nastavlja i zadržala je 93. mesto među 180 država sveta. Izvor: Radio Slobodna Evropa.

Podsetimo, smrt novinarke Dade Vujasinović i dalje nije razjašnjena, ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Milana Panića posle dve decenije nemaju sudski epilog.

Izjava ministarke Gojković uklapa se u spin predstavnika vlasti i kada je reč o Izveštaju Evropske komisije.

„Premijerka je na predstavljanju Izveštaja krenula od pozitivnih stvari: da postoji SOS telefon za novinare, što je dogovorena baza napada i pretnji medijima, što je otvoren veb portal „bezbedni novinar“, kao i što su novinari bili na listi prioriteta kada je počinjala vakcinacija protiv koronavirusa. Negativnih aspekata se nije dotakla.”

Međutim, ako pogledamo detaljnije, što i Crta navodi u svojoj analizi – Izveštaj u istom pasusu upućuje i na goruće probleme u oblasti medija:

„Međutim, verbalni napadi visokih funkcionera na novinare su se nastavili, a slučajevi pretnji i nasilja i dalje izazivaju zabrinutost”.

Dakle, podaci iz baze novinarskih udruženja govore o manjem broju fizičkih napada, ali sve učestalijim verbalnim napadima, odnosno – pretnjama. Pritom, oni dolaze čak i od visokih funkcionera. O ugroženosti novinara i nemoći svedoče, ne samo njihova udruženja, već i kako zaista teku postupci, koji ih se tiču, pred institucijama, uz i dalje nerazjašnjene zločine stare decenijama. Zato, uz sve učinjene formalne korake, izjava Maje Gojković o navodnoj vidljivosti, a ne broju napada – jeste zloupotreba činjenica i deo manipulacije na temu „napretka” u ovoj oblasti.