Kad revolucija utihne

Kao u Matrixu, na trenutak je došlo do déjà vu efekta, koji bi trebalo da sugeriše da se dogodila greška u sistemu, nakon čega je usledio prodor blindiranih policijskih formacija u naše vidno polje. Oni koji su mogli, pratili su ove događaje preko vanrednog programa Televizije N1, koja je izveštavala sa dva punkta: spolja i iznutra. Kamera koja se nalazila unutra, u samoj pukotini Vučićeve fikcije, iz minuta u minut beležila je prodiranje stvarnosti iz zone protesta „1 od 5 miliona“ u simboličko srce režima koji je zasnovan na kontroli medija i krivotvorenju činjenica. Međutim, ovaj upad realnosti pokazao je još jednu bitnu stvar, a to je činjenica da se propagandni source Vučićevog režima ne nalazi u RTS-u, već na Pinku, što se jasno moglo videti u jednom trenutku, kada je RTS preko svog kanala pustio program Pinka, zajedno sa njegovim logom, kako bi preneo dramatičnu konferenciju za novinare ministra policije Nebojše Stefanovića. Ovaj momenat otvaranja pukotine do sourcea, koji su gledaoci N1 mogli pratiti kroz trostepenu kaskadu, vernici RTS-a kroz dvostepenu, a pravoverni sledbenici Vučića i Pinka – direktno, demaskirao je javni medijski servis kao instituciju u katatoničnom stuporu koja nije bila u stanju da napravi bilo kakav pokret, niti da proizvede bilo kakvu informaciju o onome što se događalo unutar nje. Umesto RTS-a, to je učinio Pink, dakle sam source, odakle se, opet, nije oglasio Vučić, već njegov najbliži partijski saradnik Stefanović, kako bi uverio građane Srbije da i pored pukotine država besprekorno funkcioniše i da će policijski organi reagovati u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.

Trenutak demaskiranja katatonije javnog medijskog servisa potrajao je sve do kasnih večernjih sati kada se javnosti obratio direktor Dragan Bujošević, usporenim glasom i nekim naučenim tekstom, pri čemu je zvučao kao kopija Stefanovićevog diskursa, odnosno svih onih „intelektualaca“ koji su se smenjivali u sorceu tokom te večeri insistirajući na primeni sile kako bi se odbranila „država“. Nakon ovog trenutka, RTS se pokrenuo iz stupora i nastavio svoj informativni program, koristeći iz sata u sat, iz dana u dan, sve više propagandne signale naprednjačkih medija u obračunu sa demonstrantima. Do ponovnog preklapanja RTS kanala došlo je sutradan kada je izvršen prenos intervjua Aleksandra Vučića sa Pinka, koji je vodila dojučerašnja voditeljka jutarnjeg programa na RTS-u. Ova vrsta fuzije je normalizovana nakon otvaranja pukotine koju je režim uspeo da zakrpi trenutnim bypassom sa Pinka. Nebojša Stefanović kao bypass materijal, iako deluje neuverljivo, isto kao što je bio neuverljiv i kao opozicioni govornik pred istim tim RTS-om 2011, poslužio je samom sourceu, odnosno Vučiću, da se konsoliduje od udara stvarnosti i pripremi za sutrašnji intervju, u kome je demonstrirao svu svoju praznoslovnost i suspregnutu nasilnost.

Ovaj udar bio je neočekivan i za same predstavnike opozicije iz Saveza za Srbiju, koji su pored Obradovića delovali izgubljeno, dok je on preuzeo kontrolu nad kratkotrajnom medijskom pukotinom i prezentovao sebe kao nekog ko „zna šta radi“. Ne može se reći precizno šta je bilo gore, da li slušati kako Đilas ponavlja Obradovićeve floskule ili to što Zoran Lutovac uopšte ne može da dođe do glasa. Da je revolucija zaista počela te večeri i razvila se iz snažnog prodora realnosti u fikciju jednog sada već nasilnog režima, ona ne bi mogla potrajati duže od tri sata, koliko je i trajalo vanredno stanje u RTS-u, budući da predstavnici opozicije nisu imali pojma šta bi radili s tom novom realnošću koja se neko vreme ukazivala u našem vidnom polju, zahtevajući novu preraspodelu, sopstveno simboličko preoznačavanje i naposletku kanalisanje. Toga nije bio svestan niko od opozicije, dok je Obradović ponavljao svoje floskule o narodu i servisu koji je suspendovao pravo građana da „znaju sve“, odnosno da se demokratski izveštava o svemu, pa i o tromesečnim protestima širom zemlje. Poražavajuće je zvučao i vučićevski refren iz prošlosti, koji su ponavljali simpatizeri Dveri, pozivajući žandarme da „idu na Kosovo“. U tom klinču dverjanskog i novoradikalskog, najviše je izgubila ideja građanskog protesta „1 od 5 miliona“, koji bi nakon subotnjeg događaja morao da se resetuje.

Ovaj događaj pokazao je bezidejnost nedverjanske opozicije, koja je to manifestovala vrlo brzo nakon preuzimanja govornice na protestu, ali i rešenost Vučića na nedijalog i represiju. Isto tako, potpuno je ogolio stanje u kome se nalazi medijski javni servis Srbije, koji između Pinka i građana funkcioniše kao neka demokratska maska ili filter, iza koga zapravo progovara source iz Pinkovog studija. To je jedino što su građani Srbije mogli da vide kroz pukotinu koja se te subotnje večeri otvorila u medijskom prostoru. Ubrzo, to mesto je zatvoreno intervencijom žandarmerije i medijskom zakrpom, koja je na RTS-u ostavila trajni žig. On upozorava da je na RTS-u, iako SNS nije dovela nijednog urednika, kako se sutradan pohvalio Vučić, izvršena mnogo dublja uzurpacija, tako karakteristična za današnje društvo, u kome su se već postojeći resursi i demokratske institucije same stavile na raspolaganje autoritarnom režimu.