Aleksandar Obradović od srede više nije u kućnom pritvoru.
Aleksandar Obradović je Nedeljnikov izbor za ličnost godine i u novom broju je objavljena njegova velika životna ispovest.
Kada su došli da ga uhapse, jedan od policajaca ga je prepoznao iz jednog drugačijeg konteksta.
„Kaže: ‘Jesi li ti onaj Obradović, košarkaš?’ Taj policajac je imao korektan stav prema meni. Nikad ranije nisam imao posla sa policijom. Očekivao sam tretman izdajice, špijuna, ali se to nije desilo“, rekao je on za Nedeljnik.
Rukovodstvo fabrike “Krušik” nije znalo njegovu karakternu osobinu kojom ga opisuju njegove komšije. On je borac koji uvek želi da istera ono čega se dohvati. Sećaju se njegove komšije još Obradovića kada je bio mladi košarkaš valjevskog „Metalca“ i kao takav jedan od najboljih strelaca juniorskih liga o kojem se pisalo i po novinama. Sećaju se da je toliko posvećen onome što ga zanima da mu nije teško da donese i zapali sveće oko košarkaškog terena kada nema struje, samo da bi mogao da trenira. Kasnije je i košarku napustio, opet iz tog svog duha borca protiv nepravde.
„Kažem: ‘Ljudi, hoćemo nešto da preduzmemo?“ Svi mi kažu da ćutim. Ljudi, jesam li ja lud kad samo meni smeta?“, objašnjava prve pokušaje uzbunjivanja…
Velika ispovest Aleksandra Obradovića objavljena je u novom Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. decembra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.