Kako ponovo ubijaju novinara Slavka Ćuruviju

Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" Slavko Ćuruvija ubijen je aprila 1999. godine, a gotovo nesumnjivo je utvrđeno da je njegova smrt bila posledica kritike usmerene prema tadašnjoj vlasti Slobodana Miloševića. Zbog zločina se u Specijalnom sudu vodi ponovljeni postupak za likvidaciju i to protiv šefova tadašnjeg Resora Državne bezbednosti (RDB), međutim, i dok su prvostepenom presudom oni osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, u javnosti se stiče utisak da je i sama optužnica kreirana kako bi na kraju bili oslobođeni, a zločin relativizovan. Ne zna se ko je direktni izvršilac, niti ko je naručio zločin, pa je razumna konstatacija i pitanje koje se sve češće čuje da se ovim postupkom Ćuruvija zapravo ponovo ubija.

Prvostepenom presudom tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 30 godina zatvora zbog podstrekavanja na ubistvo Ćuruvije, a kao saizvršioci koji su pripremali teren za ubistvo novinara, osuđeni su tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić na 30 godina zatvora, dok su pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Prema presudi Ćuruviju je ubilo NN lice, a DB-ovci za to pripremili “teren”. Ipak, Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu sa obrazloženjem da je prvostepeni sud prekoračio optužbu uvođenjem NN lica u taj slučaj. I dok smo na samo suđenje čekali sve do 2015., odnosno 16 godina od zločina, optužnica je, blago rečeno, šokirala srpsku javnost – nalogodavac ubistva ostao je nepoznat.

Nepotpuni dokazi, saslušanje više od 100 svedoka nije doprinelo da se sazna prava istina. Ni krajnji ishod postupka ništa manje nije iznenadio javnost, pa su tako na kraju četvorica čelnika DB-a osuđeni na 100 godina robije. Ipak, ko je pucao u novinara tog 11. aprila u ulazu zgrade u kojoj je živeo, ostalo je nepoznato.

Upravo naprasno uvođenje NN lica u presudu dovelo je do toga da ista bude pobijena i vraćena na ponovno odlučivanje. I pored toga, optužnica je ostala ista, a kao direktni izvršilac označen je Miroslav Kurak, pa se postavlja pitanje da li će zbog nedostatka dokaza ovaj ponovljeni postupak ostati bez epiloga.

Po svemu sudeći, sama optužnica je kreirana tako da se cela pozadina zločina nikada ne utvrdi.

Sa druge strane, tokom iznošenja odbrana okrivljenih imali smo priliku da čujemo razne izjave, poput toga da je Ćuruvija radio za DB, te da je bio “kolega okrivljenima”, do toga da nije imao nikakvu medijsku moć, pa se postavlja pitanje da li se novinar ovim postupkom iznova “ubija”, kao da nije dovoljno to što smo na samo suđenje čekali 16, a na presudu 20 godina.

Podsetimo, Specijalni sud u Beogradu osudio je 5. aprila 2019. godine četvoricu bivših pripadnika Državne bezbednosti na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva Slavka Ćuruvije. Ubistvo Ćuruvije prethodila je kampanja u kojoj je novinar proglašavan izdajnikom.

Radomir Marković, nekadašnji načelnik Službe državne bezbednosti, osuđen je na 30 godina zatvora kao podstrekivač na teško ubistvo, a ista kazna izrečena je Milanu Radonjiću, bivšem šefu beogradskog Centra državne bezbednosti, kome se na teret stavlja saizvršilaštvo. Za isto delo, Ratko Romić, bivši operativac Resora DB, i Miroslav Kurak, pripadnik Službe koji je u bekstvu, osuđeni su na po 20 godina zatvora.