Kako Poreska uprava kreira uređivačku politiku u medijima

Da li je Poreska uprava kontrolisala plaćanje poreza i doprinosa u medijima poput Pinka, Studija B i Hepi televizije i šta je tamo otkrila? I da li je u Kuriru na kraju utvrđen bilo kakav poreski dug? Na sva ova pitanja Poreska uprava bila je po zakonu dužna da odgovori Danasu, naložio je pre dve nedelje poverenik za informacije od javnog značaja, nakon što je prihvatio žalbu našeg lista na odluku PU da ove podatke, koje smo od njih tražili još septembra prošle godine, sakrije od javnosti. Ali je i ovog puta Poreska uprava odlučila da ignoriše zakon.

Tako je uprkos taksativno navedenim podacima koje treba da nam dostavi, Poreska uprava u svom novom odgovoru pristiglom prošle nedelje prećutala da li je u Adria medija grupi utvrđen poreski dug, da li je ijednoj drugoj firmi u Srbiji ikada blokirala račun za dug od nula dinara ili samo njima, da li je, ako je kontrolisala Pink, Informer, Novosti, Politiku, Studio B, Hepi televiziju i Srpski telegraf, utvrdila neke nepravilnosti i kako je po njima postupila i kako je postupila u vezi poreskih dugova koje su imali ili imaju Pink, Politika i Novosti, to jest njihovi izdavači.

Ponešto se iz odgovora Poreske uprave ipak može razaznati. Recimo, da je kontrola u AMG-u, izdavaču Kurira, posle više od godinu dana i dalje u toku. Da je PU sprovela terenske kontrole u ostalim navedenim medijima, ali ne i šta je utvrdila i kako su se poreznici u toj situaciji poneli, i možda najbitnije – da je poreska kontrola u Novinama Vranjskim, listu koji je bio oštar kritičar aktuelne vlasti, izvršena po zahtevu Inspektorata za rad Ministarstva rada.

Podsetimo da su Vranjske posle uzastopnih inspekcijskih provera, na kraju ugašene, a da nije utvrđen bilo kakav poreski prekršaj u njima. Štaviše, u februaru prošle godine Poreska uprava je izdala uverenje da Vranjske nemaju nikakav poreski dug, da bi u avgustu u ovaj medij ušla inspekcija rada, a nekih dve nedelje kasnije – ponovo poreska inspekcija i to bez obaveštenja, „jer postoje razlozi za neodložno postupanje i bojazan da bi obaveštavanje umanjilo ostvarenje cilja poreske kontrole“. Na kraju, koliko je poznato, nikakav prekršaj nije utvrđen.

To je bio sada već ustaljeni šablon dejstva Poreske uprave prema medijima kritičnim prema vlasti. Slučaj AMG-a je naročito simptomatičan. Kurir, tabloid koji je često menjao svoju uređivačku politiku, prošlog leta je zauzeo naročito oštar stav prema tadašnjim potezima vlasti, pa je tokom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak 18 puta bio glavni akter na naslovnoj strani, uglavnom u negativnom kontekstu. Već 6. jula usledila je blokada računa Kurirovog izdavača, uz obrazloženje da postoji opasnost da AMG „osujeti, onemogući i učini neefikasnim naplatu poreza“ koji u tom trenutku nije bio utvrđen i za koji će se ispostaviti da ne postoji.

Koliko je poznato, to je prvi i jedini put da je država blokirala račun nekom pravnom licu koje nije imalo nikakav poreski dug.

Usledile su još oštrije naslovnice Kurira kada predsednik Srbije prelazi put od „diktatora“ (8. jul), „lešinara“ (9. jul) do „lažovčine i očajnika“ (26. jul). Međutim, u isto vreme i Kurir prelazi put od novine koja može da isplaćuje plate radnicima, do novine koja to ne može.

Suočen sa blokiranim računom, nemogućnošću da plaća štampu, distribuciju i zarade, Kurir odustaje od kritičkog tona. Posle tri meseca u kojima predsednik države Aleksandar Vučić nijednom nije bio na naslovnoj strani, Poreska uprava odlučuje da Kuriru odblokira račun. Firma nastavlja da normalno radi, ali kao što sada vidimo, uz stalni nadzor poreznika.

Poreska uprava se tako pokazala fantastično efikasnim metodom gašenja kritičke misli. Dva puta je usmerila svoju silu ka medijima koji nisu imali nikakav poreski dug i oba puta bila uspešna. Sada je nišan okrenula ka trećem.

Južne vesti su upravo obelodanile da je Poreska uprava provela šest meseci u njihovim prostorijama tražeći neki prekršaj, ali ne našavši nijedan. Međutim, kao i u slučaju Kurira, to što nema prekršaja ne znači da nema ni kazne.

Ovog puta, poreski inspektori su utvrdili da Predrag Blagojević, glavni urednik Južnih vesti, najvažnijeg nezavisnog medija na jugu Srbije, nije stalno zaposlen u tom mediju. Da bi Južne vesti zbog toga mogle biti kažnjene, valjalo je pronaći neko obrazloženje, a ovog puta je nađeno u uredbi Vlade Srbije koja se zove „Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru“.

„Na osnovu preciznog spiska obaveza glavnog urednika državnog medija, inspektorke su zaključile da sve to mora da obavlja i urednik u privatnom mediju. A kako je, po njihovom mišljenju, za ispunjenje svih pobrojanih obaveza uredniku potrebno puno radno vreme, samim tim on mora da bude u radnom odnosu“, navode Južne vesti obrazloženje Poreske uprave, kako je preneo N1.

Kazna – milionska, jer Južne vesti sada moraju da plate poreze i doprinose za glavnog urednika za period od osnivanja tog portala 2010. do danas, sa kamatama.

To što se sud još nije izjasnio o ovoj stvari, za Ministarstvo finansija nije predstavljalo prepreku da odmah krene u prinudnu naplatu, te u Južnim vestima sumnjaju da država pokušava da ih ugasi primenjujući na njih propise koji se odnose samo na javni sektor.

„Time država na mala vrata pokušava da nađe legalan način da kontroliše ko može da bude urednik, ali i novinar. U istom članu te Uredbe su definisani i uslovi koje urednik mora da ispunjava, a odmah u sledećem i ko može da bude novinar. Šta ih sprečava da sutra kažu ti ne možeš da budeš urednik, ne ispunjavaš uslove“, kaže Blagojević, a prenosi N1.

U slučaju odgovora Danasu, Poreska uprava se nepoštovanjem rešenja poverenika izložila mogućoj kazni od 200.000 dinara. S obzirom na do sada pokazanu nehajnost za ispunjavanje zakonskih obaveza, teško da ćemo ikada čuti odgovore na postavljena pitanja. Ali i to mnogo govori, zar ne?

Tajna je ono što PU kaže da je tajna

U svom rešenju kojim je Poreskoj upravi naložio dostavljanje traženih informacija Danasu, poverenik je ocenio da je PU da bi odbila zahtev morala da dokaže da traženi podaci nose zvaničnu oznaku tajnosti te da objasni koji bi interesi bili povređeni objavljivanjem ovih podataka i koje bi teške posledice nastupile, što sve Poreska uprava nije uradila. Poverenik je ocenio i da traženi podaci posebno treba da budu dostupni javnosti jer se odnose na kontrole u velikim medijskim kućama i u vezi su sa uplatama poreza i doprinosa kod tih obveznika, odnosno da su u interesu povećanja poreske discipline, „pa javnost i žalilac imaju pravo da ostvare uvid u način na koji navedeni privredni subjekti ispunjavaju svoju zakonsku obavezu uplate poreza i doprinosa u budžet Srbije i postupanje PU u vršenju poslova iz svoje nadležnosti“.

Poverenik podseća i na gašenje Novina Vranjskih i hospitalizaciju Vukašina Obradovića, kao i na pozive novinarskih udruženja da PU objavi razloge i činjenice o inspekcijskoj kontroli Vranjskih.

Poverenik je našao i da se Poreska uprava pogrešno pozivala na članove Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji zabranjuju neovlašćeno objavljivanje podataka poreskih obveznika, podsetivši da nije neovlašćeno objavljivanje „kada organ vlasti informaciju od javnog značaja čini dostupnom u skladu i na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama“.

Inače, Poreska uprava je Danasu odbila da dostavi podatke koji se odnose na kontrolu u Adria medija grupi čak i nakon što je Danas dobio pismenu saglasnost generalnog direktora AMG-a za dobijanje tih informacija. Tada su u PU prosto ignorisali naš zahtev i ništa nisu odgovorili.