Kako se zovu „pijanci” sa balkona?

Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović je u sredu 15. avgusta u emisiji televizije Studio B „Predvideti nepredvidivo”, na pitanje voditeljke da prokomentariše saopštenje NUNS-a da je udaljio neke novinare sa terase za vreme „Tešnjarskih večeri”, izjavio da je sa saradnicima došao da gleda koncert „Amadeus benda”, da u polumraku nije ni video da su u pitanju novinari, „da je osetio da su ljudi pijani, jer se to po zadahu oseća”.

„Oni su mogli da se prevale, glat da padnu s te terase… Nisam nikog udaljio, skrenuo sam pažnju direktoru… Ljudi bauljaju, gledaju čudno, oseća se alkohol. Ne mogu ja da snosim odgovornost za nekoga. Nisam ni video, ne znam ni koji su novinari… Bili su u nekim šortsevima, da li su došli s plaže ili su novinari, što bih ja to morao da znam”, rekao je u ovoj emisiji gradonačelnik Gvozdenović.

Pošto sam i ja jedan od onih koji su te večeri isterani sa balkona Centra za kulturu, nekako sam se osetio prozvanim, mada znam da nisam bio pijan, nisam bauljao, nisam gledao čudno, od mene se nije osećao alkohol, nisam bio u šortsu, nisam dolazio sa plaže. Po zanimanju sam profesionalni novinar, došao sam sa urednom akreditacijom, uz znanje i dozvolu organizatora popeo se na balkon da fotografišem koncert na platou, da napravim fotografije za list „Napred” za koji radim, a onda sam bez obrazloženja oteran sa mesta na kojem sam radio svoj posao.

Kad se uzme u obzir citirana gradonačelnikova izjava i ovo što ja tvrdim, možda je moguće da se ta izjava i ne odnosi na mene, već na nekog drugog, možda je još neko isteran, odnosno zamoljen da se udalji sa balkona. Da bi se sve dileme raščistile, predlažem i pozivam gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića da javno kaže imena tih osoba za koje ne zna ni da li su novinari, a koji su bili pijani, bauljali, mogli da se prevale preko ograde i za koje je skrenuo pažnju direktoru da su, verovatno, suvišni na tom mestu.

Pošto je te večeri u emisiji „Predvideti nepredvidivo”, hrabro i beskompromisno kako to samo on ume, isprozivao po imenima sve koji su mu „na srcu”, od Dragana Jeremića, preko Jankovića, Jeremića, Stamatovića i drugih, sve do Dragana Đilasa, mogao bi javno da kaže i imena pijanih novinara ili osoba za koje ni ne zna da li su novinari, a koje su te večeri bauljale po balkonu Centra za kulturu. Trebalo bi da saopšti ta imena, da javnost sazna ko bruka časnu novinarsku profesiju, da novinarska udruženja povedu postupak protiv svojih neodgovornih članova, da poslodavci tih novinara pokrenu disciplinske postupke zato što su zaposleni bili pijani na radnom mestu… Kad je isprozivao one silne političare, može valjda hrabri i beskompromisni gradonačelnik da prozove i te novinare!

Ako kojim slučajem ne zna o kojim se licima radi, gradonačelnik bi mogao da pita direktora Centra za kulturu Miloša Smiljanića kome je „skrenuo pažnju” i koji je obavio posao „udaljavanja”. Smiljanić je bio licem u lice sa tim licima koja su „bauljala”, moguće je da zna o kome se radi. Ako ne on, možda mogu da ih prepoznaju Gorica Božić odbornica u Skupštini grada koja je bila na balkonu te večeri ili Mihailo Milutinović, zamenik predsednika Skupštine grada ili još neko od prisutnih.

Red bi bio da gradonačelnik saopšti imena onih koji su „pijani” udaljeni sa balkona Centra za kulturu. Tek kad čuju svoja imena iz gradonačelnikovih usta oni će verovatno znati šta im je činiti…

Izvor: Napred