Kako SNS kreira realnost – slučaj KRIK-a i pretnji Vučiću

Početkom nedelje je KRIK objavio svoje najnovije istraživanje ove godine koje govori o trgovini uticajem brata Siniše Malog.

Naime, u KRIK-ovom istraživanju se jasno vide veze Predraga Malog koje ga spajaju sa firmom Milenijum tim za koju se sumnja da je učestvovala u noćnom rušenju u Savamali, a koja je već dugo godina jedna od glavnih firmi koja izvodi radove u Beogradu.

Izvrtanje činjenica po modelu SNS-a

Već istog dana je prorežimski tabloid ’Srpski telegraf’ pokrenuo kampanju protiv KRIK-a optužujući njihove novinare da su pratili i uznemiravali suprugu Predraga Malog koristeći video snimak na kome se vidi izvesni muškarac, ali koji nije novinar KRIK-a. A sve to je, po rečima urednika Srpskog telegrafa, deo operacije ’Omča’ koja je najavljena pre neki dan u Večernjim novostima i koja je usmerena protiv srpskih vlasti i Srbije.

Ali ni to nije bilo dovoljno režimu u obračunu sa novinarima KRIK-a, pa je MUP saopštio da je direktor policije raspisao nagradu od pola miliona dinara za podatke o muškarcu koji je navodno pratio suprugu Predraga Malog i njihovo dete, a za koga ’Srpski telegraf’ lažno tvrdi da je novinar KRIK-a.

Međutim, ako ste mislili da ova situacija može da prođe a da u njoj žrtva ne bude i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, duboko ste se prevarili. U žiži javnosti našla se i vest kako su najgore moguće pretnje upućene predsedniku Vučiću i njegovoj porodici.

Osuda pretnji samo kada je u pitanju Aleksandar Vučić

U osudu pretnji i zaštitu dece su se uključili i Maja Gojković i ministar Zlatibor Lončar.

“Danima se vodi najprljavija kampanja protiv predsednika Srbije, njegovih saradnika, prate se majke sa bebama, a sada se deci predsednika upućuju opasne pretnje. Zato nadležne institucije ne smeju da ostanu neme, jer sva deca u našem društvu moraju biti zaštićena i bezbedna”, navela je Gojković u pisanoj izjavi.

I ništa ne bi bilo čudno u ovoj izjavi da se ona ne odnosi samo na predstavnike vlasti kada su meta napada ili pretnji, nego na sve građane podjednako, što danas u Srbiji nije slučaj. Sećate se da se pre mesec dana vodila medijska hajka protiv maloletnika koji je protestovao zajedno sa ostalim maturantima samo zato što je sin Mlađana Đorđevića, kuma Dragana Đilasa.

Danas se logično postavlja pitanje gde su tada bili državni funkcioneri da stanu u zaštitu dece i da osude hajku koja se u ovom slučaju vodila protiv sina kuma Dragana Đilasa.

Eto, to vam je princip po kojem funkcioniše ova vlast koja selektivno sprovodi zakone, deli pravdu kako stigne, a osuđuje samo onda kada su ugroženi njihovi ljudi, stvarno ili lažno, dok ih prava ostalih građana ne zanimaju.

Uloga žrtve Vučića u ime zataškavanja afera SNS-a

Po istom principu Srpska napredna stranka funkcioniše kada staje u zaštitu ženskih prava dok štiti svog lokalnog kabadahiju i seksualnog napasnika Jutku. Isto govore i o tome kako se zalažu za slobodu medija dok njihov kabadahija Simonović naređuje paljenje kuće novinara. Tako predstavnici SNS-a govore i o neophodnosti dijaloga i razumevanja dok preko svojih tabloida i Vojislava Šešelja satanizuju svakoga ko progovori protiv ove vlasti.

To je sada već ustaljeni model po kome SNS kreira realnost koju danas živimo.

Drugi način izvrtanja činjenica i skretanje pažnje sa afera ljudi iz SNS-a jeste stavljanje predsednika Aleksandra Vučića u ulogu žrtve. Baš u trenutku kada se u javnosti našla vest o bratu Siniše Malog, danima se u javnosti govori o pretnjama koje su upućene Vučićevoj porodici.

Vučić na ovaj način ostvaruje dvostruku dobit. Istovremeno se afere njegovih bliskih ljudi stavljaju u drugi plan dok je on ugrožen, a među svojim biračima Vučić još više može da ojača svoju poziciju poštenog političara koji mora da se izbori i sa onima u svojim redovima koji rade protiv zakona.

A prema rečima ministra policije, pretnje upućenu Vučiću posledica su govora mržnje Đilasa, Obradovića i Jeremića.

Da, institucije treba da reaguju kad god je neko ugrožen, ali gde su iste te institucije kad treba da se ispitaju sve afere u koje je umešana aktuelna vlast? Zbog čega predstavnici vlasti nisu isto toliko posvećeni pravu i pravdi kada su oni u pitanju?