Kako ubiti novinarku i postati feminista

Teško je odrediti da li reči podrške koje je uputio predsednik kosovske Skupštine i šef Demokratske Stranke Kosova Kadri Veseli njegovoj novoj podređenoj, bivšoj urednici dnevnika Zeri i jednoj od najpoznatijih kosovskih bivših novinarki Arbani Xharri stigle kasno ili rano.

Nakon što je 13. maja, kratko posle ponoći, Arbana Xharra brutalno prebijena u blizini svog mesta stanovanja „od strane i dalje nepoznatog lica“, lokalni mediji širom Kosova, Albanije, Makedonije izlivaju more komentara na tu temu.

Mnogi bezuslovno kritikuju napad, mnogi reči kritike upućuju i Arbani zbog njene odluke da postane deo PDK-a.

Temu su prenele i međunarodne agencije poput Reutersa i drugih, jer u biti sve što se dešava trenutno na Kosovu je samo odjek daleko većeg problema nego što je važna, ali lokalna priča poznate i kvalitetne bivše novinarke, koja 9. maja se pridružila stranci, čije je bila jedan od najvećih kritičara.

Trenutno ipak, nakon što je Arbana prebijena, u Kosovskim medijima i takozvanim socijalnim medijima utihnula je tema „Arbanine izdaje“, sada dominira problem „nasilja prema ženama“, pa eto tako na zvaničnom profilu gospodina Veselija osvanuo komentar, 14. maja u 10:21 sati, skoro deset sati nakon što je prebijena Arbana: „Napad na Arbanu Xharru je varvarski, nedopustiv čin. Kontinuirani linč jedne žene i majke, koja je godinama unazad predstavljala izuzetnost u svojoj hrabroj delatnosti za dobrobit celog našeg društva, je zapravo sledeći u nizu kukavički napad na Arbanu, njenu familiju i demokratiju u našoj zemlji.“

Rani ili kasni komentar

Ima i par reči o slobodi govora i željama brzog oporavka za Arbanu, koja je, kako još jednom ističe šef PDK-a, sad deo njegove stranke.

Pitam se gospodine Veseli, da li je kasno ili rano za ovaj komentar.

Pokušaću da ostavim sa strane nedokazane priče kako iza napada stoji Vaša stranka, ali iskoristiću ovu priliku da Vas pitam – a gde ste bili vi i nadležne institucije, pre mesec dana, kad je Arbana Xharra dobijala na desetine pretnji preko društvenih mreža, uz koja i obećanja silovanja, rezanja glave, ubistava i bezbroj drugih prljavština? Gde ste bili kad su joj nepoznati počinioci crtali krst na vratima?!

Da li je Arbana Xharra, tada još novinarka i urednica, bila nešto manije ženstvenija žena, ili možda nešto manje majka, pa nije zaslužila pažnju nadležnih za takve situacije institucija? Da li je ona za vas uopšte tada predstavljala građanku Vaše zemlje, kojoj treba zaštita, zbog prirode posla kojim se bavila, zbog toga što imala osnovane razloge da bude prestravljena time što je snašlo?

Zašto Arbana nije zaslužila bar polovinu te pažnje kad je pisala tekstove o verskom ekstremizmu na Kosovu? Ove od pre nekoliko godina u kome je upozoravala da je to opasan fenomen i ove od nedavno u kome pisala o ženama sa Kosova koje se pridružuju ISIL-u?

Nepoznati napadači

Dok pišem ovaj komentar, počinioci napada na Arbanu su i dalje nepoznati, ali gospodin Veseli žustro kreće u kampanju, jer na Kosovu, nakon što je 10. maja pala Vlada i Skupština je razrešena, predsednik Kosova, Hashim Thaci, raspisao je izbore, koji će se desiti za nepunih mesec dana, 11 juna.

Svoje nove aktivnosti, Kadri Veseli segregira na društvenim mrežama pod hashtagom: #FilimiRi, što na albanskom znači #NoviPočetak.

Za nov početak Veseli posećuje vrtiće, „jer su deca budućnost“ („Mollekuqet“ 11. maja), za decu otvorila se i nova škola kod Prizrena (selo Gjonaj, 12. maj). Ni reči o totalnim porazima vladajuće do sad koalicije PDK i LDK na temu rekordne nezaposlenosti na Kosovu, korupciji, liberalizaciji viza te dosadne priče oko nikad završene demarkacije sa Crnom Gorom.

Čak i nedeljom, šef Demokratske stranke Kosova postaje čovek „novog početka“, pri tom kao da je nov početak premalo, šef demokratske stranke i bivši šef Kosovske obaveštajne službe (tzv. SHIK) postaje kao ničim izazvan feminista.

Obećanja Veslog

Svoje dragoceno vreme posvećuje ženama Demokratske stranke Kosova, koje su se okupile 14. maja, da bi čule obećanja da će Veseli, kako prenose kosovski mediji „povećati broj ministarskih fotelja za pripadnice lepšeg pola“. Naravno, ako sam postane premijer.

Arbana, kao i svaka druga osoba na ovoj planeti, ima pravo da radi sa svojim životom šta hoće. Istina, ovim potezom izdala je profesiju, ali i profesija je izdala nju.

Na Balkanu, iz godine u godinu, položaj novinara postaje gotovo očajan. Priča Arbane Xharre, koliko god razočaravajuća za mnoge koje su je cenili (iako možda ne baš i uvek se slagali) je jedna od narednih gorkih u nizu u regionu.

Nemojmo se čuditi da ako se nastavi sa omalovažavanjem novinara i novinarki kroz ćutanje o problemima zastrašivanja, loših uslova rada, prisluškivanja, fizičkih napada i pretnji, neraščišćivanja ubistava novinara, sa kojim ima problem i Kosovo i Srbija i druge zemlje u regiji, gledaćemo još više odlazaka profesionalaca iz ove struke, iza kojih ima da sledi masovan priliv „boraca za prava žena“, „humanista“, „feminista“.