Kako je Kancelarija za KiM podsetila, oni su 21. avgusta 1988, oteti na putu Orahovac – Velika Hoča, dok su bili na radnom zadatku i krenuli da izveštavaju o otetim monasima iz manastira Sveti Vrači u Zočištu.
„Njihovi otmičari do danas nisu identifikovani i kažnjeni, a porodice otetih novinara, kolege i cela javnost, 25 godina čekaju na istinu i pravdu, što predstavlja još jednu mrlju na obrazu onih koji su pozvani da se staraju o pravdi i vladavini prava u pokrajini“, navodi se u saopštenju.
Kancelarija za KiM navodi da su Đuro Slavuj i Ranko Perenić oteti „zato što su radili svoj posao, ali pre svega zato što su Srbi, a njihova otmica trebalo je da pokaže preostalim Srbima u Orahovcu, ali i na celom Кosovu i Metohiji, kakva sudbina čeka srpski narod u pokrajini“, kao i da je spomen obeležje, postavljeno na putu Orahovac – Velika Hoča, na mestu gde su poslednji put viđeni Đuro Slavuj i Ranko Perenić, do sada rušeno osam puta.
U saopštenju se podseća da nisu rasvetljene ni druge otmice i ubistva novinara na Кosovu i Metohiji.
„Ljubomir Кnežević, novinar prištinskog Jedinstva i dopisnik Politike, otet je 6. maja 1999. kod Vučitrna, Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. u Prištini, Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Кosova, nestao je 9. septembra 2000. u Prištini, Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. u porodičnoj kući u centru Prištine, Mile Buljević, radnik obezbeđenja u Televiziji Priština, kidnapovan je juna 1999. ispred Izbegličkog centra u Prištini“, navodi se u saopštenju.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.