Kantar koji ne meri već “krši”

Za ovu priču sasvim je nevažno da li ste ikada pre čuli za OK radio i da li išta znate o njegovom višedecenijskom poslovanju. Nevažno je, jer se to što se njima dešava, može desiti bilo gde, bilo kome od nas, ma kojim se poslom bavili.

Baš kao i mnogi drugi mediji, OK radio se delom finansira iz drugih izvora. U njihovom slučaju reč je o kafeu “No comment” iz čijih prihoda se obezbedjuje kofinansiranje radija. Sam OK radio emituje iz prostorija koje se nalaze u sklopu kafea sa zadnje strane.

Lokalni kabadahija je pokušavao da dobije saglasnost od vlasnice kafea i radija Olivere Vladković za izgradnju nelegalne kladionice tik uz prostorije radija. Kako za takvu izgradnju nisu postojale dozvole, Vladkovićka je odbila da da saglasnost – i od tog trenutka kreću njeni problemi. Najpre u vidu pretnji a zatim i u konkretnim nasilničkim dešavanjima. U aprilu 2022. na kafeu su izlomljeni izlozi, dok je u junu grupa mladića sa kantama punim boje upropastila inventar unutar “No comment” -a, ponovo su putem telefona zaposlenima i vlasnici upućene pretnje da bi konačno prozori OK radija bili zazidani.

Sve ovo dovelo je do zatvaranja kafea a samim tim i do direktnog ugrožavanja rada OK radija. Pokušaji da se na zakonit način sruši nelegalno sagrađeni objekat nisu do sada urodili plodom jer iako je građevinska inspekcija to naložila nakon što je Radna grupa za bezbednost novinara najavila svoju posetu Vranju, 29.juna kada je trebalo tome i pristupiti firma Polet d.o.o. odabrana u postupku javne nabavke od strane grada saopštila je da nije u mogućnosti da to uradi, iako je do tada uklanjala druge objekte i za tu uslugu bila plaćana debelo sa gradskog budžeta. U međuvremenu je Grad Vranje raspisao novu javnu nabavku za novu firmu za uklanjanje objekata ali se, i to zaista ne može da bude tek puka slučajnost, nijedna firma na konkurs nije javila. Iako iz Grada to demantuju i nazivaju malicioznim, neki izvori kažu da se iz same gradske uprave sugeriše firmama da na toj javnoj nabavci ne učestvuju.

U međuvremenu, Vranje je oblepljeno plakatima sa likom Verana Matića, predsednika stalne Radne grupe za bezbednost novinara sa natpisom u kome je optužen da “ruši i hapsi po Vranju, naređuje političarima i građevinskim inspektorima zbog kafića No Comment”. Zbog lepljenja tih plakata uhapšene su četiri osobe iz okoline Preševa.

Ko je uopšte Kantar koji ne meri nego “krši”?

Da li je razlog tome, što se iza čitavog niza nasilja prema No comment kafeu i OK radiju nalazi Dejan Nikolić Kantar, koji važi za lokalnog moćnika sa jakim vezama a za čiji se interes i gradi nelegalni objekat – kladionica, oko koga se sve i vrti?  Najverovatnije. Pa, ko je taj čovek čudnog nadimka koji je od lokalnog sitnog prevaranta i krimosa dospeo do takve pozicije moći da sme i može da preti svima i svakome pa i u zgradi Suda? I kako mu je to uopšte pošlo za rukom?

Iako Nikolić sve vreme demantuje da je umešan bilo u izgradnju nelegalne kladionice, bilo u pretnje Oliveri Vladković i njenim zaposlenima podaci do kojih je došla TV “Insajder” to u stvari potvrđuju. Jer, isuviše je mnogo slučajnosti u svemu pa i u činjenici da nelegalnu kladionicu zbog koje je “zazidan” prozor OK radija gradi firma Colloseum gest a koja se nalazi na istoj adresi u Alberta Ajnštajna 18 u Vranju gde se pre nalazila firma Braća Nikolić d.o.o. u kojoj je Kantar bio suvlasnik i koja je u međuvremenu likvidirana. Na toj  istoj adresi  registrovana je i firma Profi dinamic iz Vranja a prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Dejan Nikolić Kantar upravo na konto dopisa te firme u kom  je ustvrđeno da je angažovan kao šef gradilišta dobio odobrenje suda prošle godine da iako je osuđen pravosnažno na 4 meseca kućnog pritvora zbog nelegalnog organizovanja igara na sreću može da napušta mesto boravka zbog odlaska na posao.

Da je i neposredno pretio Oliveri Vladković i ostalim zaposlenima iz No Comment-a i OK radija izvesno je jer se dan posle dolaska Radne grupe za bezbednost novinara obreo u kafeu i zapretio da se “njegovo ime ne uzima u usta i ne provlači kroz novine”. Dan kasnije je priveden zbog nasilničkog ponašanja i određen mu je pritvor od 30 dana.  Na glavnom pretresu, 16.avgusta koji je trajao 4 sata i u samoj sudnici je došlo do incidenta, pošto se Nikolić bahato sudiji obraćao sa “ti” a potom je uputio i tom prilikom niz pretnji svima umešanim u slučaj – Oliveri Vladković ali i novinarima i članovima Radne grupe za bezbednost novinara. Od toga da “svi koji se plaše i treba da se plaše” pa do toga da će da “iskrši celo Vranje” ako mu bude produžen pritvor.

Za to vreme ispred sudnice su se okupili prijatelji i rođaci Nikolića sa transparentima Pravda za Kantara i natpisima na majicama: Vučiću, pomozi! kao i sa likom samog predsednika Srbije na njima. Zanimljivo je da je javnu podršku  Kantaru uputio putem medija i predsednik Udruženja paraplegičara u Vranju Srđan Trajković Kelenko, tvrdeći da je postupak koji se vodi protiv njega “nepravedan, neosnovan i zasnovan na sumnjivim dokazima”. Novo ročište u ovom slučaju zakazano je za 30.septembar.

Kafe “No comment” je trenutno zatvoren, nelegalni objekat kojim je zazidan prozor OK radija i dalje nije srušen jer se nijedna firma ne javlja da to učini.  Poslovanje OK radija je ugroženo. ANEM je pokrenuo akciju za prikupljanje novčane pomoći za OK radio kako bi ovaj medij preživeo nedaće koje su ga snašle i do sada je prikupljena četvrtina sredstava.

U petak, 26.avgusta,  sa početkom u 10 sati, održaće se pretres protiv četvorice iz Preševa optuženih da su lepili plakate sa uvredljivom sadržinom i slikom Verana Matića.

Osnovno tužilaštvo u optužnom predlogu protiv četvorice pojedinaca iz okoline Preševa, konstatuje da je izvršeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti u pomaganju iz člana 138. Krivičnog zakonika, na taj „način što ih je, NN lice sa plakatima i lepljivom trakom dovezlo od sela Crnotince do centra Vranja, gde su se podelili u dve grupe… nakon čega su na više mesta na stablima drveća, banderama i betonskim stubovima, izlozima lokala i drugim betonskim površinama… zalepili oko 70 identičnih plakata… na kojima se nalazi fotografija oštećenog Verana Matića ispod koje je odštampan tekst preteće sadržine: „VERAN MATIĆ SAMOZVANI GRAĐEVINSKI INSPEKTOR, KOJI RUŠI PO VRANJU, POLITIČARIMA NAREĐUJE, INSPEKCIJSKIM SLUŽBAMA NAREĐUJE, HAPSI, ORGANIZUJE RAD TUŽILAŠTVA I SUDIJA, VRŠI PRITISAK NA MEDIJE, ZAŠTO? SVE ZBOG KAFIĆA „NO COMENT“ KOJI SE NALAZI U LOKALU OTETOM OD FIRME ,ČIK KUMANOVO’“, koje reči i radnje su oštećenog označile kao metu potencijalnog napada i izazvale osećaj ugroženosti, nespokojstva i straha za sopstvenu bezbednost, pri čemu su bili svesni zabranjenosti svoga dela i hteli njegovo izvršenje“. Ovo krivično delo učinjeno je 25. juna, nekoliko dana posle posete Verana Matića i članova Stalne radne grupe za bezbednost novinara, OK radiju, kako bi se razmotrile sve okolnosti napada i pretnji prema zaposlenima u ovom mediju i kako bi se izrazila solidarnost sa novinarima i medijima u Vranju.

Zašto je slučaj OK radija važan?

Vodi se ovih dana polemika između nekih meni dragih ljudi da li ovaj slučaj zavređuje ovoliku pažnju. Pominje se da OK radio nije više kritički nastrojen prema vlastima, spočitava im se da su  SNS-u bliski medij jer dobijaju na konkursima lokalne samouprave povremeno novac. Istini za volju, taj novac dobijaju više jer su upali u Naxi mrežu koja je kroz RAB Srbija kooperativni član svake komisije za raspodelu novca. I nisu jedini. I opet, istine radi, teško da bilo ko od nas može da zna u kakvoj se situaciji zatekla sadašnja vlasnica radija i kafea No comment Olivera, nakon smrti supruga Gorana Vladkovića, koji je radio osnovao i kafić iz kredita otvorio kako bi omogućio finansiranje medija.  Šta vam je dobri ljudi? Naravno da ovaj slučaj zavređuje i veću pažnju nego što mu se pridaje, jer slučaj Kantar nije usamljen slučaj. Takvih kabadahija koji se uznesu iznad sistema i koji ili šuruju sa vlastima ili ih se vlasti očito plaše kao u slučaju Vranja,  ima u svakom gradu. I lako se može desiti bilo kome da osvane “zazidan” i da mu se nasrne na teško stečenu imovinu ako se nađu na putu uglavnom nelegalnih poslova.

OK radio je dugogodišnja članica ANEM-a, a ANEM ma koliko  je njegov uticaj sada manji nego pre trideset godina, jeste uvek bio solidaran i uvek je stvarao zaštitne slojeve oko svojih članica kada se nađu na udaru ma koga. U tome nema ničeg spornog ni lošeg.  Umesto priče da li pomoći, treba pomoći ako se može, uvek i svuda, svima. Potpuno je besmisleno meriti, kome treba koliko pomoći. Takvog sam stanovišta bila uvek. Podsetiću samo da je i u slučaju Milana Jovanovića iz Žig info, kome je upaljena kuća i na kog je pucano, nekoliko dana potpuno izostala reakcija medijskih udruženja jer se procenjivalo da li je član ovog ili onog udruženja. Srećom su sva relevantna udruženja ubrzo shvatila da je to crvena granica na koju ne sme da se žmuri, da je nasrnuto na novinara  i akcija pomoći je združeno dala dobre rezultate. Sve dok ne izgradimo ponovo tu savršenu mrežu solidarnosti kakva je nekada postojala ne možemo se nadati poboljšanju našeg neveselog položaja. Jer, osim borbe za finansijski opstanak kom smo nemilosrdno izloženi decenijama unazad, postoji i ona druga borba, borba za vraćanje časti novinarske profesije, pa ako se OK radio, nakon ovog užasavajućeg iskustva, vrati onom pravom kritičkom novinarstvu koje ga je nekada odlikovalo, utoliko bolje.

A do tada da pokušamo da ih odbranimo od Kantara koji ne meri nego zazidava i “krši” one koji mu nisu po volji, uz nemušto sleganje ramenima onih koji treba po službenoj dužnosti da ga u tome spreče. U isto vreme stanimo uvek solidarno i uz  njihove kolege iz drugih vranjskih medija  i branimo ih od stalnih nasrtaja vladajuće stranke a kroz nebulozna saopštenja gradskog odbora SNS-a po čemu su vranjski naprednjaci naročito poznati i teško da može da im parira bilo koji drugi gradski odbor SNS-a u Srbiji. Svaki čas, kad su nezadovoljni nekim tekstom, izvređaju na najgrublji način nekog vranjskog novinara jezikom uličara a ne političara. Pamtimo uvrede upućene pokojnom uredniku Info Vranjskih Saši Stojkoviću Babačkom, Slavomiru Kostiću a pre neki dan i Vukašinu Obradoviću.

To nije zapravo borba nego samoodbrana. Imamo puno pravo na nju.