Kažnjavanjem NIN-a vlast ućutkuje kritičke medije

Ministar policije Nebojša Stefanović je sredinom jula prošle godine podneo tužbu protiv NIN-a zbog teksta „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“, i to u svojstvu građanina, dakle kao privatno lice, iako se on u tom članku označava isključivo kao ministar policije i samim tim najodgovorniji za propust policije da interveniše tokom rušenja u Hercegovačkoj.

Ročište je održano krajem novembra, a već krajem decembra je doneta presuda koja nalaže NIN-u da plati 300.000 dinara, zajedno sa pratećim troškovima, na ime duševnih boli građanina Nebojše Stefanovića.

Ovo je istovremeno prvi slučaj u srpskom pravosuđu u kome je jedan građanin na sudu dobio odštetu za duševnu bol u roku od mesec dana.

Kako za Danas kaže Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, „srpsko pravosuđe očito može efikasno da reaguje kad se malo potrudi“, dodajući da se nada da će isto tako biti i sa građanima koji vode sporove po 10-15 godina.

– Ovo je očekivano budući da znamo u kakvoj državi živimo, ali naravno da ovo nije kraj. Podnećemo žalbu Apelacionom sudu, a ako ni to ne pomogne, onda ćemo se žaliti sudu u Strazburu. Mi protiv građanina Nebojše Stefanovića nemamo ništa, ali imamo protiv njega kao ministra, jer njega smatramo najodgovornijim što policija nije intervenisala te kobne noći 25. aprila, i što još uvek ne znamo šta se tada dogodilo i ko je rušio – kaže Ćulibrk.

Sandra Petrušić, novinarka NIN-a i autorka spornog teksta, kaže za Danas da je ova presuda „pucanje u nogu njih samih“, i da će NIN apsolutno dobiti u Strazburu, jer evropske prakse ne igraju po nalogu srpskog režima.

– Mi nemamo nameru da odustanemo, i mislim da je to mala cena koju mi plaćamo da bi se jedna važna priča isterala do kraja, kaže Petrušić. Ona dodaje da je takvu presudu očekivala, jer se tokom čitavog ročišta pričalo o duševnoj boli građanina Stefanovića, „ra je dokazivanje njegove duševne boli trajalo dok svi nismo postali duševni bolesnici“.

Takođe, kako ističe Petrušić, sud nije smatrao neophodnim da mu NIN dostavi mejlove koje je slao MUP-u u vezi sa Savamalom, a koji su ostajali bez odgovora, da bi se u presudi ipak našlo kako ovaj nedeljnik nije podneo dokaze da je kontaktirao Ministarstvo.

– On je u tužbi napisao da on ne može da dokaže da on nije učinio to za šta ga je NIN optužio, dakle on tuži zbog nečega što ni sam ne može da dokaže, ali traži od suda da mu veruje na reč – kaže Petrušić.

Svetozar Raković iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) kaže za Danas da je ovo direktan atak na slobodu izražavanja i da se boji da bi ova presuda mogla podstaći mnoge političare da tuže medije. Kako dalje navodi, „presuda zaista podseća na devedesete“, jer je najpre doneta u ekspresnom roku, a svakako je suprotna praksama suda u Strazburu.

– Ukoliko srpsko pravosuđe želi da dokaže, u kontekstu pregovora sa evropskom unijom, da je zrelo za pravilno tumačenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, onda su ovakve presude besmislene, jer su u suprotnosti sa njom – kaže Raković i dodaje da će NIN imati apsolutnu podršku NUNS-a ako se bude žalio Strazburu.

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, kaže da je iznenađena što je NIN uopšte osuđen, ali da će detaljnije moći da komentariše tek kada pročita celu presudu.

Ministar policije ne odgovara za propuste policije

U obrazloženju presude se navodi da „to što u noći 24/25.04.2016. godine po pozivu građana nije odmah upućena patrola policije u Hercegovačku ulicu u Beogradu, ne može imati za posledicu da se tužilac oznaći kao pomagač lica koja su preduzimala nezakonite radnje“.

„Ne može tužilac kao ministar unutrašnjih poslova zbog eventualnog propusta u radu lokalne policijske stanice ili određene policijske uprave biti označen kao lice koje je znalo za nezakonite radnje i pomagalo potencijalnim učiniocima krivičnog dela“, piše u presudi.

Dodaje se da iz odredbi Zakona o policiji proizilazi da su ovlašćenja ministra unutrašnjih poslova u vezi sa konkretnim događajem „bila sužena, odnosno isti nije bio ovlašćen da izdaje naređenja policijskoj upravi i policijskim stanicama da postupaju ili ne postupaju u konkretnoj situaciji, niti je bio ovlašćen da smenjuje policijske starešine u policijskim stanicama, pa time ne može biti odgovoran ni zbog eventualnog propusta u njihovom radu“.

Reagovanja 

Advokat Vladimir Gajić za Danas kaže da ga ova situacija navodi da pomisli da će se u Srbiji ponovo proglašavati verbalnim deliktom i neprijateljskom propagandom bilo kakvo mišljenje suprotno od onog iza koga stoji partija.

– Presuda u potpunosti narušava slobodu govora za to malo medija koji se u Srbiji mogu nazvati slobodnim, kao što je NIN. Vlast pokušava da ućutka medije ne dozvoljavajući kritičku reč protiv onih koji su nosioci izvršne vlasti i najviši funkcioneri vladajuće stranke – izričit je Gajić.

Brzina kojom je okončan ceo proces i doneta presuda za Gajića je samo dokaz da sudstvo u našoj zemlji nije ni samostalno ni nezavisno.

– Vlast ne mora da vrši pritisak, još veći pritisak ima autocenzura jer sud zna šta su očekivanja vlasti. Ne mora ni da im se kaže, oni već znaju šta treba da rade. Ne samo da je sud utvrdio da je tužbeni zahtev osnovan nego je i dosudio kao kaznu baš onoliko koliko je traženo tim zahtevom, naglasio je Gajić.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, kaže da je iznenađena brzinom kojom je ovaj postupak okončan i da, uz zastarelost krivičnog gonjenja prema Bogoljubu Kariću, to ukazuje da  pred zakonom nisu svi isti.

– Ministar Stefanović dobio je presudu u svoju korist brže nego bilo koji prosečan čovek ovde, sada možemo da kažemo da su političari, tajkuni i ostali deo mafije očigledno ljudi prvog reda u Srbiji, kaže Rakić Vodinelić i dodaje da ovo svakako ne može dobro da utiče na slobodu medija.

Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), izjavio je da je presuda nedeljniku NIN je nerazumna, duboko zabrinjavajuća i u suprotnosti za evropskom sudskom praksom i konceptom medijskih sloboda.

On je u pisanoj izjavi upozorio da ova presuda „šalje jasnu poruku da je vlast u potpunosti instrumentalizovala pravosuđe za ostvarenje svojih autoritarnih ciljeva“ i da presuda podseća na dane kada je Vučić bio ministar informisanja i kada su novinari i mediji kažnjavani preko noći, neki mediji su i ugašeni, a Slavko Ćuruvija ubijen.