Kecman

Na jednom od zidova, video sam fotografije pripadnika policije koji su ubijeni radeći svoj posao. Kao da sam gledao i zid sa fotografijama Dade Vujasinović, Milana Pantića i Slavka Ćuruvije. Ostala mi je u sećanju fotografija inspektora za krvne i seksualne delikte, Dragana Radišića, koji  je ubijen 1996. godine, ispred ulaza u svoju zgradu, vraćajući se iz prodavnice. Isto kao novinar Milan Pantić u Jagodini. I jednog i drugog veže činjenica da zločin nije razjašnjen. I moram da priznam da sam se isto kao i za Pantića, ljutio i na neuspeh istrage u slučaju Radišića i drugih koji su stradali obavljajući svoju dužnost. Nekažnjivost ubistava svih koji obavljaju javne dužnosti, ostavlja neizbrisiv trag u pravnom sistemu, ali i vrednosnom sistemu u jednom društvu. Po pravilu, taj proces utiče na smanjenje profesionalnih kapaciteta svakog sektora, deformacije postaju pravilo ponašanja i funkcionisanja.

***

Postoje neki ljudi za koje mislite da nikada neće otići u penziju. Jedan od njih je Dragan Kecman kome je ovih dana završena karijera u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Po osnovu beneficiranog staža, MUP napušta jedan od najvećih profesionalaca koji je otelotvorenje pravog čoveka na pravom mestu. Biti u službi više od tri decenije, u predratnim, ratnim, poratnim i tranzicionim godinama, ostati čist i neukaljan aferama u gadnim vremenima na visokim rukovodećim pozicijama, istinsko je umeće i nesporna potvrda Kecmanovog profesionalizma.

Imao sam sreću da su nam se putevi ukrstili pre desetak godina.

Kada je na moju inicijativu osnovana Komisija za istraživanje ubistava novinara, prvih nekoliko meseci vladalo je dosta međusobnog nepoverenja. A i neverovanje u ostavarivanja ciljeva jer svi su, na neki način, već učestvovali u slučajevima koje je trebalo da istražimo.

Blisko smo sarađivali od trenutka kada je 2011. godine rešenjem Direktora policije, formirana radna grupa MUP-a Republike Srbije za rešavanje najtežih krivičnih dela, sa akcentom na rešavanje ubistava novinara (Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović i Milan Pantić). Nastavili smo saradnju kada je imenovan za člana Vladine komisije i  rukovodioca radnih  grupa i proširili je kroz angažman u rasvetljavanju ubistava novinara, nestalih na području KiM i u Republici Hrvatskoj tokom ratnih sukoba.

Višegodišnji angažman Dragana Kecmana postao je neodvojiv deo aktivnosti koje me okupiraju tokom poslednje decenije. Tim pre će mi biti teško da se pomirim sa činjenicom da formalno postaje penzioner neko sa toliko energije, ideja, znanja i iskustva koje bi trebalo podeliti i preneti njegovim naslednicima. Nadam se da ću uspeti u nameri da osmislim format naše buduće saradnje, na dobrobit pravde i zaštite javnog interesa.

Znam da odlazak u penziju ovakvog Policajca (sa velikim P) izaziva podeljene reakcije i da se, za razliku od nas, tome raduju svi oni kojima se intenzivno bavio tokom višedecenijskog rada. Kecmanovo ubistvo planirano je pre šest godina, tokom rukovođenja Radnom grupom za rešavanje slučaja ubistva Slavka Ćuruvije. Verujem da je predsedavanje Radnom grupom za ubistvo novinara Milana Pantića proširilo nemali krug njegovih neprijatelja koji znaju kakve je neoborive dokaze prikupio.

U takvim okolnostima, moramo se potruditi da se omogući kontinuitet rada na poslovima kojima se bavio Dragan Kecman. Retki su pripadnici MUP-a koji su pokazivali tako vrsno poznavanje složenih okolnosti u kojima svakodnevno rade medijski radnici, čije poznanstvo nije koristio za sopstvenu medijsku promociju.

Zato odlazak u penziju Dragana Kecmana za mene predstavlja samo predah, pauzu do njegovog budućeg angažmana. Nema država Srbija toliko Kecmana da ih se tek tako lišava.