„Imajući u vidu istraživanja javnog mnjenja kao i percepciju položaja pravosudnog sistema… smatram da je potrebno suštinski redukovati percepciju uticaja na rad javnog tužilaštva koje postoji u javnosti“”, naveo je Stamenković, a preneo je Istinomer.
Još je dodao da “informacije medijima i javnosti moraju biti sadržinski kvalitetnije i razumljivije, uz pružanje informacija koje je na osnovu zakona moguće saopštiti javnosti”.
Stamenković, koji je i član Radne grupe za bezbednost novinara, jedan je od malobrojnih tužilaca koji ne beži od medija, što ne znači da je uvek spreman za odgovore na novinarska pitanja. U ozbiljnim i kriznim situacijama, kakve su pretnje upućene Danasu, međutim nije posegao za šturim saopštenjima već je prvo na N1 a potom i za Danas govorio o ovom slučaju u uskim granicama koje istraga dopušta.
Činjenica da je tužilaštvo odmah po prijemu pretnji Danasu reagovalo, a da je tužilac Stamenković jasno narednih dana predstavio šta je urađeno i šta se očekuje, uliva sigurnost u poredak koji Stamenković predstavlja.
Ono što međutim ne uliva sigurnost jeste širi kontekst u kome su se desile pretnje – a to su svakodnevni napadi državnih funkcionera u kojima se koriste iste kvalifikacije kao i u pretećem mejlu naslovljenom sa “beogradski Šarli Ebdo”. Upitan o ovim stvarima tokom gostovanja u emisiji Iza vesti na N1, Stamenković nije želelo da da komentar jer to nije u delokrugu njegovog posla.
Dodatnu nesigurnost nosi i to što u situacijama kada su novinari ugroženi put do pravnog epiloga je često spor i neizvestan. Stamenković je u prethodnom periodu više puta odgovarao na pitanja o postupcima koji su pokrenuti zbog ugrožavanja sigurnosti novinara i tada je isticao da treba napraviti razliku između subjektivnog osećaja ugroženosti i objektivnih okolnosti o prirodi pretnje.
Sama novinarska udruženja međutim naglašavaju da je insistiranje na povlačenju ove strikne razlike pogrešno i da praksa i tužilaštava i sudova mora da se menja, jer se u suprotnom pretnje normaliziju i eskaliraju.
“Novinari se i te kako osećaju ugroženi u situacijama kad im neko preti iako to nije direktna pretnja ’ubiću te’, nego ’trebalo bi te ubiti’”, rekla je prošle godine Marija Babić, pravnica NUNS-a, za Cenzolovku.
Branko Stamenković je završio Pravni fakultet u Beogradu, na funkciji tužioca za viskotehnološki kriminal je od 2010, a zamenik Republičkog javnog tužioca je od 2017. Prethodno je radio u Drugom osnovnom tužilaštvu i kancelariji Republičkog javnog tužioca.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.