Ko je toliko mekinjaste pameti da zaključi da je izveštavanje N1 sa protesta bilo “skandalozno”?

“Nosili su kartone na kojima je pisalo ‘Dole opozicija’ i ‘30 dana – premalo’. Jedan je dao izjavu za medije (N1): ‘Mi želimo da iskažemo protest zbog toga što gubimo časove jer je jedan đak upao u zgradu Javnog servisa’. Drugi je dodao: ‘Mislim da je kazna od 30 dana zaslužena’. Dvanaest sati kasnije, dok ovo pišem, još nema objave da su ta dva momka nastupila u dogovoru sa svojim drugarima da glume idiote i da svojim malim performansom izvrgnu ruglu podanike, šlihtare i uštve svih generacija. I da postide svakog ko može da poveruje da takvi besramni klinci realno mogu da postoje. Jer, šta ako to nije bilo zezanje? Šta ako u modernoj Srbiji stvarno odrastaju mladići koji su spremni da se pred licem celog sveta založe da im drug robija zbog toga što je ‘opozicija’. Šta će oni biti kad porastu? Analitičari bez granica? Koliko praška za pecivo je morao neko da pojede da bi mu rasuđivanje naraslo do toliko mekinjaste pameti da zaključi da je izveštavanje N1 sa protesta u subotu uveče bilo ‘skandalozno’? Kojem društvu i kojim unijama se preporučuju Premijerka i njeni ministri kada proglase skandalom što je jedna televizija radila ono zbog čega televizije postoje? Nijedna medijska organizacija, nijedan novinar, niko do sada nije uspeo da sroči tako ubedljivu optužnicu protiv aktuelne vlasti za gušenje slobode medija nego što su to učinili oni sami optužbama koje su izneli na račun kablovske televizije N1 zato što je gledaocima prenela živu sliku svega što se dešavalo u subotu uveče ispred zgrade i u zgradi RTS-a, a u nedelju ispred Predsedništva i zgrade gradske policije. Šta je skandalozno? To što je kablovska televizija prenosila upad protestanata u zgradu nacionalne televizije ili što nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom nije? Skandalozno je da ministri Vlade Srbije i narodni poslanici vladajuće stranke iz studija televizija sa nacionalnom frekvencijom obmanjuju građane svojim interpretacijama šta se dešava na ulicama s računicom da ‘onaj što gleda Pink ne gleda N1’. Tog nesrećnika će da lože da je u toku pokušaj ‘ubistva Predsednika’, da ‘huligani prebijaju policiju’. Drecun će da mu diže adrenalin izražajnim čitanjem SMS poruka koje mu stižu od ‘majki policajaca’: ‘Jaoj, Drecune. Sin mi je policajac, eno, tuku ga huligani. Živa nisam’. Lazanski će zavapiti: ‘Ovo je presedan – vrhovni komandant je zarobljen!’. Taman se gledalac opasao, a Vulin ga razoruža: ‘Dobio sam informaciju da je Vrhovni komandant u nesmetanoj komunikaciji sa oružanim snagama, sve je pod kontrolom’. Ništa nisam izmislila. To se stvarno izgovaralo u vanrednom programu Televizije ‘Pink’. Televizija N1 je optužena da je živim prenosom pozivala na nasilje. Televizija ‘Pink’ je, naprotiv, iz usta Predsednika pohvaljena za hrabrost. (‘Hvala vam što ste bili tako hrabri da me pozovete na vašu televiziju’- nedelja, 17. mart). Zašto bi se neko ko je zarobio sve nacionalne frekvencije sekirao zbog bednog kabla? Sapliću se ljudi o kablove, češće nego što su svesni. Jedan gledalac – jedan svedok. Dovoljno za paniku.”

(Blic, 20. 3. 2019. godine)