Kolega novinara Pantića iz Jagodine: Milan je ubijen zbog pisanja o privatizaciji cementare

Milan Pantić je bio novinar i samo to, nije postojala nikakva mogućnost da se o njemu kaže bilo šta drugo da bi se moglo reći da postoji nešto drugo zašto je ubijen, navodi Branislav Jovanović, novinar i kolega pokojnog Pantića i dodaje da je Milan „živeo za novinarstvo, za objavljenu vest i reakciju na vest“ jer su, kako je rekao „njegovi tekstovi bili oštri i to je na kraju rezultiralo njegovim ubistvom“.

„Neko je tada, u to vreme procenio da može nesmetano da ubije jednog novinara koji mu je stao na put i čija je javna reč bila preteška za njegove interese i da 23 godine posle toga još uvek izbegava pravdu. Nećemo dozvoliti da sve padne u zaborav jer ubice i nalogodavci moraju ugledaju lice pravde“, rekao je u emisiji Newsnight Jovanović.

On je istakao da Pantić nije bio čovek „kombinacija“, već profesionalac koji je savršeno radio svoj posao.

„Jako je teško raditi u malom gradu, biti tako oštar novinar na peru, i da branite od pritisaka. Milan je stalno zbog pisanja primao pretnje, zvonili su mu na vrata stana nezadovoljni što je objavio neki tekst i on je sve to izdržao i mislio je da će njegov profesionalni imidž biti garancija da će nastaviti da radi. On je udario temelje profesionalnog odnosa prema novinarstvu i danas ima jako malo takvih novinara“, istakao je Jovanović.

Pre formiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže Pantićev kolega, je bilo mnogo lutanja.

„Priča se da ni uviđaj nije urađen valjano, da su mnogi materijalni dokazi izostali, da nisu obavljeni razgovori sa komšijama prijateljima. Posle toga je formirana je nova radna grupa koju je vodio Dragan Kecman i koja je krenula u nova istraživanja. To je tada bio sizifov posao. Oni su završili svoj posao, sve što su mogli, a nova Komisija za istraživanje ubistava novinara i Veran Matić su sve to digli na jedan viši nivo. Poslali su sve Višem tužilaštvu u Jagodini, podatke o tome ko ga je pratio, ko ga je pratio vikend pre ubistva u njegovom selu, ko su nalogodavci ko izvršioci. Istraga i dalje tapka u mestu, verovatno se insistira na još dokaza. Tražilo se i da slučaj preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal, a njima je trebalo godinu i po dana da odgovore da to nije u njihovoj nadležnosti i predmet vrate u Jagodinu“, objašnjava novinar Jovanović.

Međutim, dodaje da je rad Komisije za istraživanje ubistava novinara pun pogodak, kao i da je njihov pritisak dobra stvar.

„Tužilaštvo mora da radi bez pritisaka, i ako se pokaže tačnim da se znaju imena nalogodavaca i izvršilaca to završi kako treba. A priprema za privatizaciju cementare Novi Popovac u Paraćinu, pokazalo se, da je to bio razlog za Milanovo ubistvo. Njegovo pisanje o tome je bilo velika prepreka za poslove. Samu cementaru je u to vreme kontrolisao vrh države jer je bilo državno preduzeće i predstavnici države koji su bii u organima upravljanja su jedini mogli da odlučuju o privatizaciji cementre, niko sa lokala“, zaključio je Branislav Jovanović.