Kome je trn Suzana Trninić

Posle Ivana Ivanovića i Tatjane Vojtehovski, javnost je pre tri dana saznala da još jedno lice nestaje iz tima Prve srpske televizije – novinarka Suzana Trninić. Prašinu je podigla vest da ona nije samovoljno otišla, što je bio slučaj sa Ivanovićem, niti joj je ukinuta emisija što tvrdi Vojtehovska a menadžment negira, već je po sredi otkaz. Trninić ga je zaradila zbog toga što se nije pojavljivala na poslu.

„Mislim da je vrlo jasno kakva je nova uređivačka politika Prve i da nema razloga da bilo ko bude iznenađen zašto za mene tu više nema mesta”, kazala je za portal „Cenzolovka” i dodala da posle svega nije mogla da prihvati mesto veb – novinara.

Saznali smo i da joj je, pre nego što je dobila otkaz, još u junu 2018, ukinuta emisija „Odgovor”. Za razliku od buke koju je izazvao otkaz, nestanak emisije sa TV ekrana prošao je u potpunoj tišini. Zašto se ova novinarka, poznata po tome da se ne libi polemike, odlučila na ćutanje?

Novinar „Cenzolovke” zaboravlja čitaocu da ukaže da je u junu 2018. godine vlasnik televizije i dalje bila „Antena grupa” koja se i ranije, čim je zabeležila prvi manjak u kasi, odricala svojih zvezda iz informative, među kojima su neka od najzvučnijih imena srpskog novinarstva – Ljubica Gojgić i Olja Bećković.

Da li se Suzana Trninić njih setila kada je rekla da je ovakav epilog ne iznenađuje ili je na umu imala novog vlasnika Srđana Milovanovića, koga sa vladajućom partijom spajaju bliske i višegodišnje veze?

Nažalost, sa nama nije želela da razgovara, zamolivši nas da joj ostavimo vremena da sabere utiske. Ni menadžment televizije nije bio rečitiji – naša pitanja o ovom slučaju ostala su bez odgovora.

Suzana Trninić ima i pravo da bude ljuta na menadžment koji svaku eventualnu poteškoću u poslovanju, u koju spada i gnev političara, preventivno sprečava premeštanjem novinara na niža radna mesta.

Dok jedni smatraju da se u sve ovo umešala vladajuća stranka, raniji događaji pokazuje da vlasnici medija, bili oni domaći ili inostrani, novinarske slobode žrtvuju čim su pretnja njihovom ekonomskom uspehu. Jer put do tog uspeha zavisi i od toga kakvo je raspoloženje vlasti prema vlasnicima medija.

Upravo na TV Prvoj trzavice su počele kada je, pre četiri godine, ta televizija prvi put zabeležila gubitke. Istovremeno je tadašnji vlasnik, grčka „Antena”, negativno poslovao i u rodnoj zemlji. Rđavom poslovanju su više kumovale loše političke procene o usponu Sirize i sukobi s vladajućom koalicijom, nego grčka ekonomska kriza. Zato je tadašnji menadžment verovatnoću da dođe u sukob s vladajućom partijom i u Srbiji, sveo na minimum odrekavši se informative.

Ovaj primer ukazuje koja je filozofija po sredi: svaki tajkun se preko medija trudi da ugodi onima na vlasti, jer njegovo poslovno carstvo zavisi od raspoloženja vlasti prema njemu.

A slučaj Suzane Trninić pokazao je da nema razlike da li je vlasnik medija domaći ili strani biznismen – ono što je ukidanjem emisije započeo Grk nastavio je Nišlija uručivanjem otkaza.

A lansiranje Srđana Milovanovića u medijsku orbitu očekivalo se mnogo ranije, još dok se nalazio na čelu kablovskog operatera Kopernikus.

Naime, Srpska napredna stranka je 2011, kako bi probila medijsku blokadu tadašnje vlasti, od „Kopernikusa” zakupila kanal za predizbornu kampanju. Pobedom SNS-a na izborima očekivao se i Milovanovićev trijumf u medijskom biznisu. Ali prognoze se nisu odmah ostvarile, već sedam godina kasnije.

Kao metak medijskim nebom Srbije proletela je vest da je brat poverenika niškog SNS-a Zvezdana Milovanovića prodao „Kopernikus” za 195 miliona evra. I to „Telekomu”. Dok je deo javnosti još bio ljut tumačeći ovo kao način da se država vrati u vlasništvo nad medijima, nije ni slutio da će tek uslediti hladan tuš – samo mesec dana kasnije objavljeno je da je Milovanović za 180 miliona evra pazario televizije Prvu i O2. Javnost je i to tumačili – kao ulazak vlasti u medije.

Milovanovićevo ime u žižu je dospelo i tokom privatizacije medija, kada je izdvojio rekordnu sumu za Radio Šid – dao je 531.000 evra za stanicu čija je početna cena iznosila 6.928 evra. Danas ovo može da se protumači samo kao ulazak Milovanovića u velike medijske igre.