Komesarijat za ljudska prava Saveta Evrope: Ozbiljan razlog za brigu zbog bezbednosti novinara u Srbiji

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović bila je u zvaničnoj poseti Srbiji od 13. do 17. marta ove godine, kada se susrela sa predstavnicima vlasti, udruženjima koje se bave ljudskim pravima i predstavnicima civilnog društva. Izveštaj o Srbiji, koji je od danas dostupan na sajtu Saveta Evrope, posebno se bavi slobodom izražavanja, tranzicionom pravdom, pravima žena i jednakošću polova. Prenosimo delove izveštaja koji se odnose na medije i novinare.

Kako je istaknuto u izveštaju, „bezbednost novinara predstavlja ozbiljan razlog za brigu”. Izveštaj navodi da na platformi Saveta Evrope za Bezbednost novinara trenutno postoji 65 aktivnih slučajeva iz Srbije, pri čemu se 22 slučaja odnosi na fizičke napade.

Razgovarajući sa medijskim radnicima, Mijatović je saznala da oni svoje okruženje doživljavaju kao „toksično”, i da su nezavisni novinari „konstantno označeni kao kriminalci, izdajnici, i državni neprijatelji”. Ovakve kvalifikacije dolaze od javnih zvaničnika, a onda se takve poruke umnožavaju putem tabloida ili na lažnim profilima na društvenim mrežama, da su u pitanju orkestrirane kampanje, čiji je cilj zastrašivanje novinara.

Izražena je i zabrinutost da je konstantno targetiranje nezavisnih i kritičnih glasila pojačalo postojeće podele u medijskoj zajednici i društvu u celini. Organizacije koje prate medije primetile su da su ponovljene kampanje klevetanja ohrabrile i legitimisale zastrašivanje novinara.

Napadi i iz Skupštine Srbije

Komesarka podseća da je Evropski parlament u rezoluciji u martu 2021. godine naveo da je „zgrožen orkestriranim napadima na istraživačke novinare i predstavnike civilnog društva od strane jednog broja skupštinskih poslanika i provladinih tabloida”, koji su ih predstavljali kao „saradnike kriminalnih grupa” i „zaverenike u rušenju sistema”.

Vlasti treba da promovišu vitalnu ulogu nezavisnog novinarstva i medija u srpskom društvu i da se uzdrže od diskursa koji podstiče napade, omalovažavanje ili klevetanje novinara (Izveštaj komesarijata za ljudska prava Saveta Evrope)

Kako se navodi u izveštaju, još tada je od vlasti u Srbiji zatraženo da se preduzmu konkretne mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kao i obezbeđivanje detaljnih istraga u slučajevima zastrašivanja, uvreda i govora mržnje.

„Komesarka pažljivo prati situaciju u Srbiji” i zabrinuta je zbog „učestalog broja slučajeva pretnji i zastrašivanja novinara i medijskih radnika, ističe se u izveštaju.

Navode se i slučajevi većeg broja napada na redakciju lista Danas, uključujući i onaj kada su u novembru prošle godine vlasti morale da im dodele fizičko obezbeđenje. Ističu se pretnje smrću upućene novinarkama Jeleni Obućini i Brankici Stanković, fizički napad na novinara Foneta Marka Dragoslavića, zastrašivanje novinara N1 Milana Nikića, kao i pretnje smrću upućene Marku Vidojkoviću i Nenadu Kulačinu.

Prema zapažanjima komesarijata, u danima nakon masovnih ubistava u Srbiji i protesta koji su posle toga počeli, napadi i pritisci na nezavisne novinare su dobili na intenzitetu. U izveštaju se podseća na izjavu Specijalne izvestiteljke UN za slobodu mišljenja i izražavanja Irene Kan, koja je rekla: „Umesto da promovišu pravdu i odgovornost, čini se da su nedavni govori – uključujući i članove vlade – podstakli uznemiravanje, pa čak i fizičke napade na opozicione političare, novinare i aktiviste.”

A šta je sa kažnjavanjem odgovornih za ubistva novinara?

U delu izveštaja koji se bavi istraživanjem i procesuiranjem zločina nad novinarima, istaknuto je kako je većina sagovornika iz medijskog sektora navela da u poslednje vreme policija i tužilaštvo brže reaguju na napade na novinare, ali je istaknuto kao zabrinjavajuće to što neki tužioci tretiraju napade kao legitimno izražavanje mišljenja, kao i to da ne posvećuju dovoljno pažnje na ponovljene napade na iste novinare.

Nezavisni novinari se konstantno označavaju kao kriminalci, izdajnici i državni neprijatelji. Ovakve kvalifikacije dolaze od javnih zvaničnika, a onda se one umnožavaju putem tabloida ili na mrežama. U pitanju su orkestrirane kampanje, čiji je cilj zastrašivanje

U izveštaju je citirano i istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije i CEPRS-a „Protection of Freedom of Speech in the Judicial System of Serbia”, koje je pokazalo da tužilaštvo odbacuje većinu krivičnih prijava koje se odnose na napade na novinare, kao i to da se tek jedan od 10 slučajeva prijavljenih pretnji i napada na novinare okonča pravosnažnom sudskom odlukom.

Pozitivno je ocenjena prvostepena presuda iz marta, kada su lokalni političar i njegovi saučesnici proglašeni krivim za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, kao i to da je u januaru Viši sud u Vranju potvrdio presudu kojom je vlasnik kladionica proglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora nakon što je pretio Oliveri Vladaković, vlasnici OK radija i zaposlenima.

Kada su u pitanju ubistva novinara, u izveštaju se konstatuje kako je samo ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika lista Dnevni telegraf, imalo sudski epilog, pri čemu je krivični postupak i dalje (u vreme pisanja izveštaja) pred Apelacionim sudom. Navodi se i da je komesarka u više navrata pozivala nadležne da pravosnažnom presudom kazne one koji su izvršili ovaj teški zločin.

Ubistva Radislave Dade Vujasinović, novinarke lista Duga, i Milana Pantića, dopisnika Večernjih novosti, 1994. i 2001. godine, još uvek nisu rasvetljena.

Zabrinutost zbog učestalih SLAPP tužbi 

Izveštaj pažnju posvećuje i Strateškim tužbama (SLAPP). Istaknuto je kako je komesarka „ozbiljno zabrinuta” zbog učestalosti SLAPP tužbi, koje sve češće koriste državni službenici i preduzeća, a citira se i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), prema kome je tokom 2021. i 2022. godine podneto najmanje 40 tužbi koje se mogu okarakterisati kao SLAPP protiv istraživačkih novinara i medija.

Izveštaj navodi 12 SLAPP tužbi protiv istraživačkog portala KRIK, pri čemu „posebno zabrinjava što je u maju 2023. godine Viši sud u Beogradu presudio u korist policajca koji je tužio KRIK, a pošto je bio spomenut u tekstu koji se bavio SLAP tužbama, dodelivši mu 374.200 dinara”.

Pored toga, gradonačelnik Beograda je u martu 2023. podneo dve SLAPP tužbe protiv urednika i novinara Balkanske istraživačke mreže (BIRN) u vezi sa izveštavanjem o njegovim nekretninama u Srbiji i inostranstvu, kaže se u izveštaju.