Ovoga puta, Goran Kozić kaže:
„Da se razumemo: verovatno je pokojnog kolegu i ubio režim, ali za takvu tvrdnju nema dokaza…”, ali se odmah iznose užasne optužbe bez i jednog dokaza na račun Ljiljane Smajlović, da je upravo zahvaljujući njenom uticaju na Vašington post bombardovanje Srbije trajalo mnogo duže nego što je planirano.
Ne samo da je reč o novoj opasnoj laži – kaže se u saopštenju Komisije – već je reč o kontinuitetu laži sa tvrdnjom da je Ljiljana Smajlović posle ubistva Slavka Ćuruvije, nanosila Srbiji istu vrstu izdajničke štete kao i Ćuruvija, pre nego što je ubijen.
Komisija podseća da je Ljiljana Smajlović članica i jedan od inicijatora osnivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara, koja je osnovana upravo zbog toga što petnaestak godina posle ubistva Ćuruvije nije bilo razrešeno ko ga je ubio.
Podignuta je optužica na osnovu brojnih dokaza i suđenje se upravo odvija uz brojne kontroverzne odluke suda, i pokušaje da se krunski dokazi eliminišu, ali i bez doslednog izvođenja dokaza u potpunosti, bez saslušanja glavnog istražitelja u ovom slučaju.
Paralelno sa ovakvim odlukama sudskog veća, pokrenuto je i opravdavanje buduće moguće oslobađajuće presude aktiviranjem „profesionalaca“ koji su se dokazali devedestih, kao što su Đorđe Martić i Goran Kozić.
Umesto da se insistira na utvrđivanju šta se zaista dogodilo, i ko su ubice Slavka Ćuruvije, optužnica protiv Slavka proširuje se i na Ljiljanu Smajlović, opasnim lažnim optužbama i argumenima koji su predstavljali opravdavanje za hajku na Ćuruviju, sada samo proširenu optužbama da bi bombardovanje odmah stalo samo da kongresmen Smit nije rekao da „Miloševićev režim ubija novinare“, što je preneo Vašington post.
Da li se to, umesto rasvetljavanja sudbine Slavka Ćuruvije, sada meta crta na Ljiljani Smajlović koja bi trebalo da bude odgovorna za razaranje Srbije i ubistvo brojnih civila, bar mesec dana duže nego što je planirano, kako to konstruiše Kozić? Ili to možda nije dovoljno za tu metu, pa se pita da li ju je poslao Alija Izetbegović da ruši Srbiju.
Izgleda neverovatno da se ovakvi tekstovi pojavljuju skoro dvadeset godina posle uništenja Dnevnog telegrafa i Evropljanina i ubistva Slavka Ćuruvije.
Da li sada i Ljiljana Smajlović treba da se kreće gradom vodeći računa ko je prati, kao što je Slavka pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti dva dana, do par minuta pred samo streljanje?
Komisija za istraživanje ubistava novinara, insistira na sudskom izvođenju svih relevantnih dokaza. Takođe, apelujemo na MUP da svi prozvani u talasu napada na medije i novinare koje je targetirala Ilustrovana politika budu na pravi način bezbednosno zaštićeni, ukoliko se proceni da bi njihova bezbednost mogla da bude ugrožena, uključujući, naravno, i članicu Komisije Ljiljanu Smajlović, kaže se u saopštenju koje je potpisao predsednik Komisije, Veran Matić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.