Konferencija o nestalim i ubijenim novinarima – Bratu: Važno je da novinari rade bez straha

Bratu je podsetio da je tokom perioda ratnih sukoba 1998-1999. ali i kasnije, nestalo ili ubijeno 15 novinara i medijskih radnika. U tom periodu je ubijeno 11 novinara, a četvoro je nestalo.

„Malo je informacija o tome gde su poslednji put viđeni. Bitno je da se suočimo sa tim izazovima i moramo da rešimo prošlost tako što ćemo se suočiti sa njom. Važno je da zapamtimo jednu stvar, da ovo nije etničko pitanje, nije bitno da li je Srbin ili Albanac, već je reč o novinarima koji su obavljali svoj posao“, kazao je Bratu.

On je kazao da uprkos tome pritisci na novinare postoje i da se nastavljaju.

„Kosovo je ostvarilo napredak kada je u pitanju bezbednost novinara, ove godine je bilo 18 slučajeva zastrašivanja, ranije je bilo 23 slučajeva, što govori da je broj opao. Ovo pitanje ne možemo da zanemarimo i da kažemo da je sve dobro. Nemamo ubistva, ali postoji jedna tanka linija između pretnji i napada i ubistva. Moramo da radimo na toj tankoj liniji i izbegnemo zastrašivanje novinara koje može da dovede do ubistva“.

Treba kažnjavati takve slučajeve, rekao je Bratu, i ponovio da treba obezbediti uslove da novinari rade svoj posao.

„Postoji veliki broj novinara koji ne vide novinarstvo kao profesiju, već kao širu misiju, to je veoma važno, važno je da novinari rade bez straha i zastrašivanja“.

Bratu je osudio sve napade na novinare, kao i skrnavljenje spomen ploče novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću, u blizini Velike Hoče.

„Memorijalna tabla je mesto gde su poslednji put viđeni“, podsetio je Bratu.

Predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu, Budimir Ničić, podsetio je da je prvi put pre deset godina održan protest sa kog se zatražilo rasvetljavanje sudbine nestalih i ubijenih novinara. Traženo je i od Euleksa da reši te slučajeve, ali do sada nema odgovora.

Takođe je podsetio da je Udruženje zatražilo i formiranje Komisije za nestale i ubijene novinare ali da do danas ona nije formirana. „Neprestano smo apelovali na sve činioce da prestanu sa zavetom ćutanja i ovu konferenciju vidimo kao povod da progovore“, kazao je Ničić.

Napomenuo je da je simbolično postavljena ploča nestalim novinarima Đuru Slavuju i Ranku Pereniću na mestu između Zočišta i Orahovca, te da je ta ploča rušena i skrnavljena sedam puta.

Svaki put nakon vandalizma, predstavnici UNS-a i kolege novinari postavljali su je ponovo. Samo je za poslednje rušenje otkriven i pronađen počinilac koji je kažnjen novčano.

U Udruženju se nadaju da će ovi slučajevi biti rešeni i da neće odustati od pitanja „gde su naše kolege, ko ih je ubio i zašto niko nije odgovarao?“. To je, kako kaže, naša „profesionalna i ljudska obaveza“.

Gentijana Begoli, predsednica Asocijacije novinara Kosova kazala je da ovo udruženje „nikada nije prestalo da traži pravdu za sve kolege, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, kao ni to da počinioci budu privedeni pravdi, ne samo oni koji su izvršili zločine već i nalogodavci“.

Istakla je da dva novinarska udruženja na Kosovu, srpsko i albansko moraju da rade zajedno, iako su podeljeni „usled sukoba“.

„Svi znamo da etnička pripadnost treba da bude sekundarna stvar, kada govorimo o ovako osetljivim pitanjima treba da tražimo pravdu za naše ubijene i nestale kolege. UNK svakodnevno traži pravdu za sve kolege. Treba vreme da se zaleče traume i mi koji smo to preživeli znamo o čemu se radi“.

Ipak, naglasila je da ova konferencija pokazuje da saradnja postoji, ali da ona mora biti jača.

„Mi u ovo nećemo uplitati politiku i nećemo izjednačavati zločine i nećemo ih tretirati po etničkoj liniji. To je dug i ne tako lak put, ali mi ne nameravamo da stanemo“.

Nakon uvodnih reči, konferencija je nastavljena diskusijiom na kojoj su učestvovali supruga Ranka Perenića, Snežana, zatim sestra Momira Stokuće, Branka Damjanović, novinari Živojin Rakočević, Zekrija Šabani i Ivana Petrović.