Kontraproduktivno prećutkivanje činjenica

To nije razlog za bilo kakvo opuštanje zato što nas nekoliko pretnji vraća u realnost – po više osnova i na više nivoa. Naročito kada i sama tema i odnos prema njoj postanu motiv za uvrede i pretnje prema novinaru ali i prema sagovorniku. Lažne vesti, poremećene nasilne ličnosti, podložnost dnevnim tabloidnim hajkama, osećaj nekažnjivosti prouzrokovan kreiranom atmosferom motivišu počinioce krivičnih dela sa percepcijom da je to dominantno, poželjno mišljenje, angažman… I onda postanu deo globalne opsesije proruske ili koje god strane, sa uverenjem da su tako deo nekakve misije…

Novinar Miljko Stojanović, dopisnik dnevnika Danas iz Zaječara, dobio je uvrede i pretnje sa fejsbuk profila “Petar Stojanović” povodom teksta vezanog za izbegličke rezultate agresije Rusije na Ukrajinu.

Do danas imamo veći broj tekstova koji se bave pomenutim uvredama i pretnjama uz izraženu sumnju da će bilo šta biti učinjeno po tom pitanju. Primetno je zaobilaženje objektivnog informisanja zainteresovane javnosti o onome što je u međuvremenu učinjeno.

Još pre pet godina kroz Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara napravljena je mreža nadležnih tužilaca u svakom gradu i regionu, kao i predstavnika MUPa koji su specijalizovani za pretnje i napade na novinare.

I u ovom slučaju ta mreža je reagovala. Prijava je podneta 11. marta i MUP i Tužilaštvo su istog dana identifikovali počinioca, koji ima isto ime kao i njegov FB profil. Priveden je i određeno mu je zadržavanje od 48 sati. Iz pritvora je uz krivičnu prijavu doveden u prostorije Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru radi saslušanja u svojstvu osumnjičenog zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. Nakon saslušanja osumnjičenog, u svojstvu svedoka ispitan je oštećeni novinar Miljko Stojanović, a sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Zaječaru podnet je predlog da se osumničenom Petru Stojanoviću izrekne mera zabrane prilaženja, sastajanja i komuniciranja sa oštećenim Miljkom Stojanovićem, do okončanja krivičnog postupka 17. marta. Nadležnom sudu je predat optužni predlog sa predlogom za odgovarajuću kaznu…

Sve je urađeno po zakonu. Efikasno. Pravovremeno. Kako treba i kako mora.

Takav utisak nećete imati ako želite da se informišete o pomenutom slučaju. Doslednim širenjem nepoverenja u mehanizam zaštite novinara i prećutkivanjem efikasnog delovanja, poput ovog primera iz Zaječara, našli smo se pred nerešivim rebusom. Stiče se utisak da se namerno u drugi plan stavljaju ovakvi primeri adekvatne i brze reakcije nadležnih institucija. I dalje preovlađuje sumnja da će se bilo šta dogoditi u daljem toku ovog postupka.

Verujem da ima osnova za takve zebnje, ali to nije argument da se izostave i/ili prećute osnovne činjenice o dosadašnjem postupanju nadležnih organa.

Lično, vrlo sam uznemiren pretnjama koje su upućene kolegi Miljku Stojanoviću. Pretnja nije vezana samo za novinarski posao, već i za polarizaciju u poimanju agresije Rusije na Ukrajinu, podleganje spinovanju o nacizmu jedne strane… Sve smo to već doživeli tokom zloupotrebe medija u ratovima na prostorima bivše Jugoslavije.

I sam sam doživljavao ovakve tzv. hibridne pretnje i više ih sam se plašio od onih koje su bile vezane isključivo za moje ime…

I uz ovakve situacije ide i evolucija koju vidimo u svedočenju kolege o pozivima iz porodice optuženog za krivično delo.

Zato je izuzetno važno da kao struka i kao javnost podržimo efikasnost sistema i da nastojimo da sud reaguje isto tako urgentno sa adekvatnim kaznama. Pritom treba voditi računa o bezbednosti novinara i njegove porodice, kao i na moguće situacije kako izbeglica iz Ukrajine ne bi bio dočekan uz pretnje i potencijalno nasilje.

Mislim da bi kao medijska zajednica trebali da uložimo napor i prevaziđemo međusobne razlike prilikom analize dosadašnjih dometa Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Treba da unapredimo to petogodišnje iskustvo, da podržimo sve aktere iz grupe koji se zalažu za efikasnije reagovanje kada je reč o napadima i pretnjama. I da zajedno radimo na unapređenju rada svih drugih aktera.

Ne postoji dovoljna kazna za probleme koje naš kolega već trpi, za sve opasnosti kojima će on i njegova porodica biti izloženi, bez obzira da li se izrekne osuđujuća presuda na možda pola godine zatvora sa nekom merom bezbednosti zabrane približavanja…

Moramo učiniti kaznenu politiku takvom da se niko ne usudi da izaziva haos kada je reč o obavljanju javne uloge koja je nezamenjiva bez profesionalaca. U isto vreme moramo unutar naše profesije voditi računa o činjenicama, moramo se više angažovati na stvaranju zakonskih i praktičnih uslova da se eliminiše nekažnjivost, poveća efikasnost, ali i da se usvoje izmene Krivičnog zakonika. O ovome je već postojala inicijativa koja se zbog nedostatka jasne želje i jasnog cilja nije realizovala.

Siguran sam da naš kolega i njegova porodica žive u strahu. I da postoje razlozi za takav osećaj. Ali ne verujem da će pomoći prećutkivanje činjenica o tome šta su uradile nadležne institucije, uz navođenje kritika i propusta ako ih je bilo. Polarizacija koja je poželjna u predizbornim kampanjama ne sme da bude deo rešavanja problema ugroženosti novinara. A plašim se da tome upravo svedočimo ovih dana u Zaječaru. Po više osnova i na više nivoa.