Da li sudsko veće koje sudi optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije radi na otkrivanju istine ili oslobađanju od odgovornosti nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti. To pitanje ponovo postavlja predsednik komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić koji je već javno upozoravao na odluke tog veća.
„Mislim da bi to sudsko veće trebalo da traži izuzeće iz procesa bez obzira koliko to teško bilo, ali način vođenja je takav da je pored kršenja odredaba Krivičnog zakona ima tu dosta poteza koji su govorili više o tome da je proces vođen da bi se oslobodili, a ne da bi se ustanovila istina“, kaže Veran Matić.
Spornim smatra odluke veća da:
– dvojicu optuženih pusti iz pritvora u kućni pritvor, čime im je omogućena komunikacija sa optuženim koji je u bekstvu, ali i omogućen uticaj na svedoke
– pokuša da izbaci iz dokaza deo izveštaja sa baznih stanica mobilne telefone, kojima se utvrđuje komunikacija između optuženih u vreme ubistva i njihovo kretanje
– i pokuša da izbaci iz dokaza svedočenja inspektora koji se bavio slučajem Ćuruvija i dežurnog u centru Državne beznednosti koji je tvrdio da mu je Milan Radonjić naredio prekid praćenja neposredno pre ubistva.
Novinar i urednik Cenzolovke Perica Gunjić ta svedočenja smatra ključnim.
„Njemu je Milan Radonjić javio da prekine odmah to praćenje, tj. da javi ljudima na terenu da to praćenje odmah prekinu. Prema iskazu koji je on tada dao, njemu je Radonjić rekao da će možda biti primenjene druge mere“, rekao je Gunjić.
Gunjić smatra da nijedna vlast nije imala volje da rasvetli ubistvo Ćuruvije i podseća da je istraga pokrenuta godinu i po nakon ubistva, a prvi dokazi i svedočenja prikupljani godinama kasnije.
„Ono što je rađeno u međuvremenu, da su pritiskani svedoci, da su menjani iskazi, da su mnogi uplašeni, dan danas se preti svedocima, dakle neko iza scene, neka mračna sila koja izgleda ima veze sa državom je zainteresovana da utiče na ovaj proces“, naglašava Gunjić.
A koja je to mračna sila, ne pominje se ni u optužnici. U njoj se navodi da su tadašnji rukovodioci i radnici Državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak odgovorni za ubistvo, ali ne i ko im je dao nalog za to.
Slavko Ćuruvija ubijen je na 11. aprila 1999. godine. Likvidaciji je prethodio tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji se smatra nekom vrstom najave tog ubistva.
Urednik koji je taj tekst odobrio bio je Đorđe Martić, koji je, nakon više decenija, ponovo uzbrukao duhove. Ovoga puta potpisao je tekst „Psi su pušteni“, u kome je napao više nezavisnih medija, ali i onaj u kome se Ljiljani Smajlović, slično Ćuruviji sa kojim je radila, crta meta na čelu.
„Mislim da se osećaju da su dobili nekakav signal preko kontraverznih odluka sudskog veća i očigledno vođenja ka oslobađajućoj presudi i onda su rešili da pomognu kroz nekoliko tekstova u Ilustrovanoj politici takvu atmosferu. I ono što je opasno je što to nije samo pitanje kompromitovanja ovog procesa, već crtanje meta na druge ljude“, kaže Matić.
Suđenje četvorici bivših pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo Slavka Ćuruvije biće nastavljeno u ponedeljak, ali ne završnim rečima, čiju mogućnost sudsko veće najavljuje mesecima, već daljim ispitivanjima svedoka.
Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.