Korona kao izgovor za diskriminaciju medija – slučaj CINS

Naša novinarka se juče u Palati Srbije pojavila desetak minuta pre početka konferencije za štampu predsednika Aleksandra Vučića zakazane za 18 časova.

Na ulazu ju je dočekao portir koji je, nakon što se predstavila i rekla da je iz CINS-a, preko motorole nekome preneo informacije. Međutim, umesto da je pusti da prisustvuje konferenciji, portir je samo odmahnuo rukom i rekao joj da ne može da uđe. Na pitanje zbog čega, portir je rekao: „Nemam šta ja vama da objašnjavam”.

Novinarka CINS-a je više puta tražila da provere njen identitet i da li je akreditovana, ali je obezbeđenje i to odbilo. Kolega sa televizije Happy je bio iza nje i ušao je na koferenciju bez problema.

Objašnjenje smo potom zatražili i od Suzane Vasiljević, savetnice za medije predsednika Vučića.

Vasiljević nam je u pisanom odgovoru navela kako su zbog zaštite medijskih ekipa, pored drugih mera poput deljenja zaštitnih maski i rukavica, „smanjili broj prisutnih na predsednikovim konferencijama za štampu podelivši medije na elektronske (televizije i agencije) i štampane i portale (ostali), kako bi ispoštovali propisanu razdaljinu između ljudi u zatvorenom prostoru”. Prema njenim rečima, mediji se pozivaju porukama i najavama na sajtovima, uz napomenu koja grupa medija je pozvana i uz molbu da novinarske ekipe budu najmanje moguće.

„CINS-u se izvinjavam ukoliko je zaista došlo do neprimerenog ponašanja službenika na ulazu u Palatu, ali se nadam da razumete da u ovakovoj situaciji, u kojoj se zemlja trenutno nalazi, postoji veliki pritisak na službe bezbednosti, kako bi pre svega zaštitili zdravlje svakog građanina”.

I, gde je ovde problem?

Problem je u tome što se trenutna situacija u kojoj se čitava zemlja nalazi koristi za dodatnu diskriminaciju medija.

CINS je juče objavio novi tekst o broju i stanju respiratora u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Prema tom istraživanju, skoro dve trećine bolnica, domova zdravlja, instituta i klinika nije želelo da da informacije o onome što je od velikog javnog interesa i to u trenucima kada, kako bi to i sama savetnica predsednika rekla, „vlada opasan virus koji na dnevnom nivou odnosi brojne živote”.

Mnoge ustanove su nas upućivale na one koji su iznad njih – Ministarstvo zdravlja ili Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo. Nijedna od dve institucije nam nije odgovorila na pitanja.

I nismo jedini. Novinari iz Niša su pre neki dan poslali apel Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Ani Brnabić u kojem su zahtevali da se informacije ne kriju i da se službe nateraju da rade svoj posao i informišu građane. Apel je posledica toga što, kako su prenele kolege iz Južnih vesti, Klinički centar u Nišu ne objavljuje podatke o broju obolelih od virusa korona u ovom gradu, a nadležni na pitanja o tome ne odgovaraju.

Nažalost, došli smo u situaciju da su konferencije za novinare jedina prilika kada možemo da postavimo svoja pitanja i potpitanja – svidela se ona nekome ili ne.

Međutim, očito da ni to neće više biti lako. Samo dan pre nego što našoj novinarki nije dozvoljeno da uđe u Palatu Srbije, na konferenciji za novinare koju je držala premijerka Ana Brnabić (uz ministra zdravlja Zlatibora Lončara), bilo je dozvoljeno da se postavi samo jedno pitanje. I to pitanje je omogućeno Radio-televiziji Srbije.

Predstavnici vlasti moraju da budu svesni da je, posebno u ovoj situaciji kada postoji velika opasnost za zdravlje svih nas, pravovremena i tačna informacija najbitnija. A do nje ne možemo da dođemo ukoliko odgovorni ćute.

Oni su dužni da svim novinarima – bez razlike – pruže mogućnost da pitaju, pa i preispitaju, a ne da im virus služi kao izgovor za diskriminaciju medija.