U imovinskoj karti koju je podneo Agenciji za borbu protiv korupcije sredinom ove godine, Nenad Popović prijavio je brojne nekretnine, pokretnu imovinu i vlasničke udele u 23 firme. Urednik Krika Stevan Dojčinović, međutim, kaže da imovinska karta ne govori dovoljno o bogatstvu koje Popović ima.
„Sa jedne strane vidimo da su njegovi poslovi procenjeni na preko 70 miliona dolara, a sa druge strane video sam da sve te firme koje je on prijavio imaju jako malu nominalnu vednost. Tu nećete videti veliku kuću koju ima u Rusiji, koja se vodi na firmu i iz tog razloga nije morala da se prijavi agenciji. Zato ova dokumentacija koja procuri iz ofšor zona je jako dobra, jer bukvalno do kraja pokaže, imamo mnogo bolju uvid u to koliko su bogati i šta stvarno oni imaju“, kaže Dojčinović.
Dojčinović navodi da je advokatska kuća Eplbi, koju je Popović želeo da angažuje kako bi reorganizovao svoje poslove kroz mrežu ofšor kompanija, odustala od saradnje zbog kontroverznih poslova njegove firme u Rusiji.
„Kako je učestvovala u izgranji Putinove palate, onda u izgradnji Olimpijskog naselja u Sočiju, što je bila jedna velika korupcionaška afera. Mislim, videćete detalje. N1: Dakle u svim tim poslovima su učestvovale njegove firme u Rusiji? Da, njegove firme u Rusiji. Zato su videli da je radio sa jednim prilično kontroverznim likom koji se zove Mark Rič, on je vlasnik firme koja je u svetu poznata po različitim korupcionaškim aferama“, rekao je Dojčinović.
Ove tvrdnje jedan su od razloga zašto Popović najavljuje tužbu protiv KRIK-a, uz ocenu da objavljivanjem lažnih informacija žele da naruše njegov ugled i diskredituju ga kao političara i nosioca državne funkcije.
„Druga laž je da nisam otvorio kompanije u rajskim ostrvima zato što me ugledna advokatska kompanija Eplbi nije primila da budem njihov klijent zbog, pod navodnicima, nekoih kontroverznih poslova koje sam imao u Rusiji. To je ordinarna laž. Sa kompanijom Eplbi, inače jednom od najuglednijih u svetu, sam imao preko mojih konsultatnata ugovor potpisan, plaćen i ugovor je u potpunosti izvršen. Dali su mi predlog, ali ja taj predlog nisam želeo nikada da realizujem“, kaže ministar bez portfelja Nenad Popović.
Poslovanje preko ofšor zona, inače, nije zabranjeno ni međunarodnim ni srpskim zakonima, a advokati navode da to nazivaju „poreskom optimizacijom“.
„To ne bismo mogli da nazovemo utajom poreza, jer ipak ono što je zakonski dozvoljeno ne možemo da podvedemo pod utaju poreza. Međutim, standard zakona u svakoj državi je niži nego standard morala u svakoj državi. Dakle, veliko je pitanje i značajan proces da se to dovede u neki balans“, kaže advokat Oliver Glišić.
A povodom objavljivanja ovih dokumenata, ministar finansija Dušan Vujović rekao je da Srbija ima mehanizme za praćenje izbegavanja plaćanja poreza i za sprečavanje pranja novca i istakao da je Srbija u takvim pričama „marginalni učesnik“.
Video prilog televizija N1.
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Filmovi o novinarima i za novinare
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.