KRIK osuđen zbog izraza koji redovno koriste svetski mediji pišući o optuženim vođama narko-kartela

„Čim je tužba stigla, znao sam da je ovo postupak koji gubimo.“

Ovako je reagovao urednik KRIK-a Stevan Dojčinović na presudu po kojoj je taj istraživački portal osuđen jer, navodno, nije poštovao pretpostavku nevinosti Predraga Koluvije, optuženog za proizvodnju i prodaju više od tone i po marihuane.

Kao razloge što nije iznenađen presudom Dojčinović je naveo činjenicu da ga je tužio baš Koluvija, koga zastupa advokat Vladimir Đukanović – član Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe – te da presudu donosi sudija Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić.

Ovo je prvostepena presuda i KRIK se na nju žalio.

„Pitam se samo koliko se Predrag Koluvija smatra pobednikom zbog ove presude. Jeste, uspeo je uz pomoć advokata Đukanovića da dobije presudu, ima taj papir, ali koliko vidim, u javnosti nema sumnje da je učinjena nepravda portalu KRIK“, napisao je Dojčinović.

Kako poštovati pretpostavku nevinosti a ostati razumljiv čitaocima?

Među novinarima ova presuda stvorila je jedna vrstu profesionalne dileme: kako da istovremeno poštuju pretpostavku nevinosti i ostanu aktuelni i razumljivi svojim čitaocima?

Da li je tokom sudskog izveštavanja dovoljno naznačiti da je osoba optužena i objasniti o kakvom događaju se radi ili se zahteva striktno poštovanje često rogobatne pravne terminologije? 

Novinari ovde nailaze na objektivan problem – Savet za štampu nema unapred utvrđene stavove, a sudska praksa je neujednačena, kažu sagovornici Cenzolovke.

Šta je, zapravo, odlučio Viši sud u Beogradu?

U postupku protiv KRIK-a koji se vodio zbog vesti „Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2″, sudija je smatrala da je povređena Koluvijina pretpostavka nevinosti, i to time što je u tekstovima označen kao „optuženi narko-bos“.

Sud je takođe poverovao Koluviji da su mu novinarski napisi povredili ugled i izazvali duševnu bol.

Stav redakcije KRIK-a bio je da je neizvodivo da novinari koriste dugačke i nerazumljive pravne termine, već one izraze kojima čitaocima jasno objašnjavaju njihovo značenje.

„Kada spomenemo Koluviju, morali bismo uvek za njega da napišemo da je – optužen kao organizator organizovane kriminalne grupe koja je imala za cilj vršenje krivičnih dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga”, rekao je Dojčinović tokom postupka.

Škero: Tužbe protiv novinara često su čist bezobrazluk, ali i oni moraju biti precizni

Pretpostavka nevinosti u medijima jeste jedan „užasan problem“, ocenjuje Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije (VSS) i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

„Nije to samo pitanje presumpcije nevinosti, prosto ponekad se prejudicira i samom terminologijom. Jasno mi je da je to vrlo pipavo i da ste vi novinari često na muci, jer očigledno imate problem u pisanju vesti“, smatra Petrović Škero. 

„Nekad su i tužbe protiv novinara čist bezobrazluk. Ali ako koristite precizne reči i ništa ne proširujete, onda vam ne mogu ništa. Čim vi proširite stvar, u javnosti možete kreirati sliku da je neko već kriv, a presuda još uvek nije pravosnažna.“

Sagovornica Cenzolovke podseća da se prva presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu protiv Srbije odnosila upravo na pretpostavku nevinosti. Nije je, međutim, prekršio nijedan medij, već upravo VSS, koji je propustio da ispravi jednu grešku. 

„Nije lako, ali morate pronaći način da koristite zakonski jezik, da poznajete propise kao da ste sudija ili advokat. I tu leži jedno ograničenje, jer sve te pojave morate nekako objasniti svojim čitaocima. To je jedna mentalna fiskultura. Sudijski i novinarski posao vrlo je sličan, u istom smo problemu“, ukazuje Petrović Škero.

Ona ističe i da su sudovi i tužilaštva zatvoreniji za javnost nego ranije, što stvara dodatne probleme novinarima. 

Njima se „mora omogućiti da budu profesionalni“, smatra Petrović Škero, ali bi valjalo i da se oni sami specijalizuju za izveštavanje iz sudnice. Sudski izveštači, kako kaže, u poziciji su da potencijalno prekrše prava učesnika u procesu objavljivanjem ličnih odnosa, zdravstvenih prilika i drugih privatnih detalja.

Savet za štampu nije imao ovakav slučaj

Da li su pojedine formulacije iz sudskih izveštaja ispravne ili ne – ovakvo pitanje do sada nije razmatrano pred Savetom za štampu, kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka tog nezavisnog tela koje prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije. 

Novaković objašnjava da Savet na osnovu žalbi odlučuje o svakom slučaju pojedinačno. Svaki od 11 članova Komisije iznosi svoj stav i donosi se odluka da li je nešto u skladu sa Kodeksom.

U smernicama Kodeksa novinara Srbije navodi se da je novinar dužan da poštuje pravilo pretpostavke nevinosti i da „ne sme nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude“.

„Najosetljivije je novinarsko izveštavanje tokom pretkrivičnog postupka i tu bi valjalo biti najpažljiviji. Jednostavno svaki građanin može podneti krivičnu prijavu protiv bilo koga. Ali ako se protiv nekog vodi postupak, to ne mora da znači i da je kriv. Mnoge prijave budu odbačene kao neosnovane“, kaže za Cenzolovku Veljko Milić, stručnjak za medijsko pravo.

„Zakon o krivičnom postupku jasno određuje u kojoj fazi postupka se osoba karakteriše kao osumnjičlena, optužena ili osuđena. U principu, termin ‘okrivljeni’ može da se koristi u svim ovim fazama.“

„Optuženi vođa narko-kartela”

U konkretnom slučaju, KRIK je insistirao na tome da Kuluvija nije označen kao narko-bos, već da u tekstu stoji „optuženi narko-bos“.

To je, kako kažu, „zlatni standard“ novinarstva i po njemu izveštavaju ugledni svetski mediji poput Rojtersa i Vašington posta, što je i KRIK prihvatio.

Rojters zaista koristi konstrukciju „optuženi vođa narko-kartela“ kada govori, na primer, o Kolumbijcu Dairu Antoniju Usagi, dok je Herlinda Bobadilja u Vašington postu označena kao „optuženi matrijarh narko-kartela iz Hondurasa“.

„Uvek je najbolje biti precizan što je moguće više“, kaže Milić: „Međutim, meni su poznati slučajevi u kojima je sud bio na stanovištu da novinari nisu dužni da poznaju svu pravnu terminologiju. Sudska praksa, dakle, ovde nije ujednačena, pa tako imamo različite presude.“

Na kraju, ako osoba uleti u banku s pištoljem i otme vreću novca, da li je u redu da novinari tu osobu tretiraju kao „optuženu za pljačku banke“? Imajući u vidu da krivično delo „pljačka“ ne postoji u domaćem pravnom sistemu (kada je postojalo odnosilo se na nešto drugo), ali i da većina ljudi savršeno razume značenje te reči.

„Da, u pravnom smislu radilo bi se o krivičnom delu – razbojništvo. Ja bih se mogao složiti da je reći samo da je neko ’optužen da je opljačkao banku’ prihvatljivo i dovoljno jasno. S druge strane, sud i dalje donosi odluke u svakom pojedinačnom slučaju. Nisam siguran i da bi svaki sudija delio ovo mišljenje“, zaključuje Milić.