„Krušiku“ država zabranila ugovoreni posao, odobrila ga privatnoj firmi

Iz dokumenata u koje je Pištaljka imala uvid, vidi se da su nadležna ministarstva prošle godine odbila da izdaju dozvolu Holding kompaniji „Krušik“ iz Valjeva da u Republiku Jermeniju izveze 32.000 mina od 120 milimetara. Tako je ugovor vredan 7.155.200 američkih dolara – propao. Međutim, nešto kasnije, država je dala zeleno svetlo privatnoj firmi „Vektura trans“ (Vectura trans) iz Novog Beograda  da istu vrstu „Krušikovog“ oružja otpremi i proda istom kupcu i ovaj posao je u toku.

Prema slovu ugovora od 28. februara 2018. godine, državna kompanija  „Krušik“ ugovorila je sa Ministarstvom odbrane Jermenije da 2019. i 2020. godine isporuči dva kontingenta od po 16.000 mina, inače, jedan od svojih najtraženijih proizvoda. Ovaj aranžman, po kome bi svaki komad oružja bio plaćen  223,60 dolara, bio je povoljniji za valjevsku kompaniju jer se ona pojavila u ulozi direktnog izvoznika.

Umesto izvozne dozvole, iz ministarstava zaduženih za izdavanje ovog sertifikata, stigao je negativan odgovor, pa je ugovor sa Jermenijom ostao mrtvo slovo na papiru. Možda ništa ne bi bilo neobično da iste godine, samo koji mesec kasnije, ista ministarstva ne odobravaju zahtev vlasnika i direktora „Vekture trans“ Milana Subotića da u Jermeniju izveze istu vrstu robe istom kupcu. Država je time faktički uvela posrednika u već sklopljen posao ugovorom o direktnoj prodaji od 28. februara 2018. godine.

Tako je Subotićeva firma, na osnovu ugovora od 28. decembra 2018. godine, počela u proleće ove godine da izvozi u Jermeniju prvi kontingent od ugovorenih 27.000 mina, uz komisionu proviziju od pet odsto na neto cenu mine koja je ovaj put koštala 191,94  evra bruto. Potpis na direktni ugovor „Krušika“ sa Jermenijom stavio je tadašnji generalni direktor „Krušika“ Mladen Petković, koji je novembra prošle godine seo u fotelju prvog čoveka druge državne firme, kragujevačkog „Zastava oružja“, godinama jednog od najvećih poreskih dužnika u zemlji.

Petković nije odgovorio na pitanja Pištaljke poslata mejlom zašto i koja ministarstva nisu odobrila zahtev „Krušika“ za izvoz oružja u Jermeniju i da li je i koliko zbog toga „Krušik“ pretrpeo štetu. Bezuspešni su bili i pokušaji da sa Petkovićem kontaktiramo telefonom. U beogradskom predstavništvu „Zastava oružja“, preko kojeg smo takođe pokušali da kontaktiramo sa Petkovićem, Pištaljci je rečeno da do Petkovića ne mogu da dopru jer su veze sa centralom u  Kragujevcu u prekidu zato što u to vreme „upravna zgrada danima nema struju“.

Objašnjenje je izostalo i od Petkovićevog naslednika u Krušiku Vladana Lukića, od koga smo, između ostalog, pokušali da saznamo zašto je pristao da kompanija sklopi takav komisioni ugovor sa Subotićevom firmom i da li je i koliki profit „Krušik“ ostvario iz ovog posla.

Na naša pitanja Lukić je odgovorio tek posle više upornih pokušaja, mejlom sledeće sadržine: „Obaveštavamo vas da Holding kompanija „Krušik“ a.d. nije u mogućnosti da dostavlja ovakve podatke, te najljubaznije molimo da se obratite ministarstvu nadležnom za izdavanje dozvola, tj. Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija…“

Na pitanje koje su to institucije uskratile pozitivno mišljenje, kao i zašto je privatna firma „Vektura trans“ neposredno posle toga dobila dozvolu za izvoz istog oružja u Jermeniju, iz ministarstva smo dobili sledeći odgovor: „U skladu sa zakonskom procedurom, a imajući u vidu da zahtevi za izvoz oružja nose stepen tajnosti podataka „poverljivo“, nismo u mogućnosti da odgovorimo na pitanje koji od nadležnih organa u postupku nije dao saglasnost za pomenuti izvoz. Istovremeno napominjemo, imajući u vidu gore navedeno, da nas u tim slučajevima nadležne institucije ne obaveštavaju o razlozima donošenja negativnog mišljenja“.U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija su nam potvrdili da dozvola za ugovor „Krušika“ sa Ministarstvom odbrane Jermenije nije izdata „s obzirom na to da nisu sve nadležne institucije u postupku dale pozitivna mišljenja, koja su prema važećim zakonskim propisima neophodna za izdavanje dozvole“.

Pištaljka je probala po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja da od ministarstva dobije konkretnu odluku kojom je dozvola za izvoz proglašena tajnom, ali smo dobili samo citiranje zakonskih i podzakonskih odredaba koje javnosti uskraćuju podatke o trgovini oružjem.

„Dozvole za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme se izdaju sa oznakom „poverljivo“ na osnovu člana 5. Uredbe o sredstvima posebne namene  kojom se kao pokretne stvari posebne namene određuju naoružanje i vojna oprema“, navodi seu odgovoru.

U odgovoru se dalje citira zakon i navodi da shodno članu 9. stav 1. tačka 5. Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja organ vlasti može „u određenim slučajevima onemogućiti tražiocu ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi se time učinio dostupnim dokument za koji je propisima ili službenim aktima zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna“. „Mišljenja smo da se ovde radi o informacijama koje predstavljaju poslovnu tajnu i čije bi otkrivanje moglo naneti štetu u poslovanju nosiocima  dozvola“, saopšteno nam je iz ministarstva.

Pištaljka se na ovo uskraćivanje informacija žalila Povereniku za informacije od javnog značaja.

Za razgovor nije bio raspoložen ni Milan Subotić, direktor „Vekture trans“, od koga smo hteli, pre svega, da čujemo kako je njegova firma uspela da dobije dozvolu za izvoz naoružanja iako je njena osnovna delatnost vezana za transportne usluge. Takođe nas je zanimalo da li je, pre nego što je njegova firma sklopila ugovor sa jermenskim ministarstvom, znao da „Krušik“ nije realizovao ugovor  o izvozu naoružanja u ovu zemlju jer nije dobio dozvolu.

Subotić nam je prvo preko sekretarice poručio da „ne želi nikakav kontakt sa novinarima“, a posle nekoliko sati nam je poslao mejl sledeće sadržine: „Na žalost, nismo u mogućnosti da Vam dostavimo tražene podatke zbog poverljivosti i interne politike našeg preduzeća. Razumemo Vašu radoznalost ali molimo da i Vi razumete naše principe i zakonsku obavezu da ne iznosimo u javnost poverljive podatke“.

„Vektura trans“ inače ima i druge ugovore o prodaji oružja sa Jermenijom gde je u ulozi komisionara za „Krušik“.

Kako je Pištaljka pisala početkom juna ove godine, „Krušiku“ su tri godine blokirani računi, a trenutno je ukupan iznos blokade 507,5 miliona dinara. Iz „Krušika“ su Pištaljci rekli da je u pitanju stari poreski dug i da bi računi u bankama trebalo uskoro da budu odblokirani zahvaljujući konverziji duga u kapital preduzeća. „Krušik“ u finansijskim izveštajima za 2017. godinu beleži neto dobitak od skoro milijardu dinara (965 miliona), a u 2018. godini znatno niži – 461 milion. „Krušik“ je nedavno na svom sajtu objavio da je „pristupio racionalizaciji u svim segmentima proizvodnje i same politike poslovanja“ budući da se suočava sa sve oštrijom konkurencijom.

Priloženu dokumentaciju pregledajte na sajtu Pištaljke.