„Cenzure u Srbiji nema zvanično, ali činjenica da ima autocenzure govori da cenzure ipak ima“, rekao je Lekić na debati o značaju slobode izražavanja u umetnosti koju su povodom obeležavanja Svetskog dana slobode medija organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije i Misija OEBS-a u Srbiji.
On je dodao da slobode u medijima ima koliko i u društvu, ni manje ni više.
„Ambijent straha u društvu se pretočio u medije“, rekao je Lekić i dodao da postoje finansijski, politički i pritisci iznutra na medije.
Ocenio je da nema gorih stvari od autocenzure i da je potrebno ohrabiriti novinare da rade svoj posao.
„Profesija je na dnu, a sedma sila nije više ni sedma, a nije ni sila“, ocenio je Lekić.
Izvršni direktor organizacije Freemuse iz Kopenhagena Srirak Plipat ocenio je da su sloboda medija i izražavanja izazovi današnjeg vremena.
Prema podacima te organizacije koja prati narušavanja umetničkih sloboda, u 2016.godini ubijeno je troje umetnika, dvoje je oteteo, a prijavljeno je oko 840 cenzura.
Najveća cenzura, kako je istakao, bila je u filmskoj umetnosti.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Divna Vuksanović ocenila je da su oblast kulture i umetnosti marginalizovane u Srbiji.
Prema njenim rečima, u Srbiji je najviše cenzure vidi u pozorišnoj umetnosti.
„Kulture u medijima gotovo da nema. Postoje samo informacije o kulturnim dogadjajima“, rekla je ona.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.