Slaviša Lekić (foto: mc.rs)
„Neću reći da se ne bi znalo ništa, istina uvek pronađe put do onoga ko hoće da je čuje i spozna, ali da nije društvenih mreža mislim da bismo teško došli do informacije, ali i nekih drugih priča, poput slučaja male Teodore, bolesne devojčice iz Kragujevca“, ukazao je Lekić.
Da nije bilo društvenih medija, kaže, ta priča nikada ne bi došla do običnih ljudi. Cela ta priča, smatra Lekić, osim što pokazuje veliku ulogu društvenih mreža, pokazuje i to da ljudi na ovim pristorima nisu izgubili empatiju, nego informaciju.
Mediji koji su nekada bili sedma sila, nisu više ni sedma, a nisu ni sila, ocenio je Lekić, ali je istakao da se ne sme zanemariti moć medija, a posebno se ne sme zanemariti njihova zloupotreba.
„Evo, čitam mog kolegu iz Udruženja novinara Srbije Vladimira Radomirovića, koji tvrdi da su mediji danas slobodiniji nego u vreme Borisa Tadića, a ja tvrdim da mediji danas nisu slobodniji ni od medija u vreme Slobodana Miloševića“, naglasio je Lekić.
Sve zavisi od percepcije ljudi, objasnio je Lekić i zaključio da čovek koji nije informisan nikada ne može doneti ispravnu odluku.
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.