Lokalni mediji u raljama kazni

U NDNV-u tvrde da su na sudu dokazali da je Kulačin bio član jednog radnog tela novosadskog parlamenta ispred organizacije Treća Srbija. Ipak, kako navode, sud to nije uvažio.

Autonomija.info je samo jedan od medija u Srbiji protiv kojih je od 2014. godine podneto nešto više od hiljadu i trista tužbi po Zakonu o javnom informisanju i medijima, i to najčešće zbog povrede ugleda i časti. Prema analizi Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, VOICE u deset najtuženijih nalaze se samo štampani mediji a visoke cifre za naknadu štete, koju sud u slučaju malih medija odredi, često ugrožavaju njihov opstanak.

„Naš portal, ali i veliki broj portala koji deluju kao mediji civilnog društva jesu mediji koji se finansiraju iz projekata i koji imaju striktno namenjene troškove u samim budžetima i nemaju sredstava da plaćaju sudske kazne. Ono što, međutim, zabrinjava jeste da je ovo samo jedna od tužbi protiv autonomije.info, ali čujem i prema drugim portalima koji su ostali nezavisni“, kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

On dodaje da su za isplatu ovog iznosa zatražili pomoć u vidu donacije i od čitalaca.

Regionalni informativni portal autonomija.info poslednji je slučaj sa sudskim epilogom. U više od hiljadu tužbi protiv medija pred Višim sudom u Beogradu, koji je nadležan u medijskim predmetima, nalaze se i sporovi protiv malih, lokalnih redakcija.

Isplata naknade od oko pet hiljada evra preti i lokalnom Radiju 021 iz Novog Sada. Glavni i odgovorni urednik tog medija, Slobodan Krajnović kaže da ih je tužio jedan policajac jer su koristili jedan snimak za tekst o ulozi pripadnika MUP-a u privatnom obezbeđenju u novosadskim lokalima. Iako su od policije zvanično tražili objašnjenje o tome da li su oni tamo bili službeno ili privatno, odgovor nisu dobili. Međutim, stigla je tužba od policajca koji se prepoznao na snimku.

„Policajci su javna lica. Nismo mi njima ulazili u spavaće sobe i proveravali šta rade, već smo ih videli na ulici i snimali ih u uniformama. Tih pola miliona dinara, to je samo jedna presuda od nekoliko sudskih sporova koliko mi vodimo. Ovakve presude ugrožavaju život jednog lokalnog medija jer to su skoro mesečni ili dvomesečni budžeti novinarskih plata ako imate malo veći novinarski tim“, objašnjava Krajnović.

Ovaj slučaj je trenutno pred Apelacionim sudom.

Da li ove oštre presude predstavljaju pritisak na male medije ili je reč o uobičajenoj sudskoj praksi, mora da se meri od slučaja do slučaja pa tako i visina naknade štete koju obično predlaže onaj koji je tužio medij, objašnjava advokat Miloš Stojković koji se bavi medijskim sporovima. On ipak dodaje, da iznos naknade štete ne bi trebalo da ugrozi opstanak medija, jer to nije u skladu sa evropskim standardima.

„Sve zavisi od slučaja do slučaja. Naknada štete od, na primer, pola miliona dinara ne može da bude isti teret za medij sa nacionalnom frekvencijom i za lokalni medij kojem je to šestomesečni budžet. U tom smislu, od slučaja do slučaja moramo da procenjujemo, i može da se tretira kao nedozvoljeni pritisak ako vi suprotno standardu dosuđujete naknadu štete“, kaže Stojković.

On dodaje da je evropski standard i to da javni funkcioneri moraju da istrpe veći stepen kritike, ali i to da ako je medij prekršio zakon, on odgovara zbog toga.

Izvršni direktor Fondacije „Slavko Ćuruvija“, Ilir Gaši kaže da nije novost da sudski sistem u Srbiji nije nezavisan i da to konstatuju različiti izveštaji međunarodnih institucija. On naglašava da sudska praksa u vezi sa određivanjem visine naknade štete često ne reflektuje evropski pristup.

„Čak i kada postoji mogućnost da je medij prekršio pravila, sud mora da vodi računa o tome da li će visina naknade štete drastično ugroziti funkcionisanje medija, i ne samo medija već i javnosti. I tu dolazimo do onoga što su evropski standardi u toj oblasti. Oni su takvi da ne bivaju represivni prema medijima: uzima se u obzir njihov poseban značaj, posebna vrednost, i onda im se daje neko šire pravo u smislu slobode govora“, kaže Gaši.

Članica Saveta za štampu Tamara Skrozza kaže da štampani mediji često krše novinarski kodeks, ali da drakonske sudske presude za lokalne medije imaju samo jedan cilj: da ih ugase.

„Sve mi se više čini da tužbe protiv malih, siromašnih, lokalnih, i realno nemoćnih, medija namerno potežu ljudi kojima je u interesu da ti mediji nestanu. Dakle, ne prelaze više ni preko nekih stvari koje ne uništavaju nečije dostojanstvo u ne znam kakvoj meri i nisu u ne znam kakvoj meri degradirajuće po tu osobu na koju se prilozi odnose. Mislim da je ovaj broj tužbi protiv malih i siromašnih medija ciljana stvar da ti mediji pre ili kasnije nestanu, jer njihovo postojanje nije u nečijem interesu“, smatra Skrozza.

Podsećamo, američka nevladina organizacija Freedom House je u svom ovogodišnjem izveštaju o medijskim slobodama ocenila da je na Zapadnom Balkanu primećeno značajno nazadovanje u ovoj oblasti, a najveći pad u regionu doživela je Srbija.