Majdaku presuđeno zbog povrede časti i ugleda Darije Ranković

Nakon postupka koji je trajao skro dve i po godine sa tri održana i četiri neodržana ročišta, na koja se tuženi Zoran Majdak nije pojavio, Viši sud u Beogradu, sudija Maja Peković Savić, delimično je usvojila tužbeni zahtev Darije Ranković, koja je tražila naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400.000 dinara.

Povod za tužbu bila su dva otvorena pisma upućena tužilji koja su 4. i 5. jula i 1. i 2. avgusta 2017. godine emitovana u programu Radio Valjeva na svaki sat, dok je na internet portalu Info 24.rs objavljeno drugo pismo.

Prema navodima u tužbi, u prvom otvorenom pismu je iznet veliki broj uvreda, kleveta i netačnih informacija. U pismu, koje je potpisano sa „Srdačno, Majdak“, autor navodi da „smatra da njeni polupismeni tekstovi nemaju težinu, te da novac koji dobija od projektnog finansiranja ne zna da iskoristi kako zakon nalaže, već da lažno predstavlja činjenična stanja i prenosi lažne informacije“.

Dalje piše da je tužilja „medijski isfrustrirana, te da razlog tome leži u činjenici njenog ličnog nezadovoljstva“, a zatim sledi i niz kleveta da „tužilja piše neistine, da blati svakog ko ne pristane da finansira njen neposećeni internet portal, kao i da blati i autora pisma i vlast, te da vrišti po ulicama Valjeva, na šta su Valjevci navikli“.

Na kraju tog otvorenog pisma autor zaključuje da „ono što tužilji treba niti želi niti može da joj da jer nije njegov tip, što predstavlja seksistički komentar kojim se na najgrublji način povređuju čast i ugled tužilje“, stoji u tužbi.

U drugom otvorenom pismu, koje je potpisano sa „Srdačno Zoran Majdak, Mreža Info 24“, osim uvreda i kleveta na račun tužilje, iznosi i informacije iz njenog ličnog  života. U njemu se, pored ostalog, tužiljino postupanje koje se odnosi na objavu komentara na sajtu kolubarske.rs bez ikakvih dokaza ocenjuje kao zlonamerno, neetičko i neprofesionalno.

U svom otvorenom pismu Zoran Majdak u nameri da povredi čast i ugled tužilje ovog puta nije prezao ni od toga da iznosi i informacije iz njenog porodičnog života, navodeći da tu „postoje ozbiljni problemi koji se, pre svega, odražavaju na psihičko stanje najmlađih, ali da o tome valjevski mediji nisu izveštavali, jer ih je tužilja molila da to ne čine“.

Tuženi su u svom odgovoru na tužbu i tokom postupka preko punomoćnika osporili i tužbu i tužbeni zahtev, navodeći, pored ostalog, da su pomenuta otvorena pisma objavljena kao reakcija na nezakonito ponašanje tužilje. Oni su istakli i da su „neosnovane tvrdnje tužilje da su u pismima iznesene uvrede na račun njene ličnosti jer je iz sadržaja otvorenog pisma evidentno da se negativne kvalifikacije, koje se iznose u pismu, odnose na kvalitet profesionalnog angažmana tužilje i komentar njenog novinarskog rada“.

„Tuženi Zoran Majdak, očigledno ne ceni kvalitet novinarskog rada tužilje… Majdak smatra da se tužilja ne bavi u dovoljnoj meri izveštavanjem o lokalnim prilikama i istraživačkim novinarstvom, što je bio predmet finansiranih projekata, već da svoj mediji koristi za iznošenje svojih političkih komentara i stavova“, navodi tuženi, pored ostalog, u svom odgovoru na tužbu.

Nakon sprovedenog postupka sud je ocenio da navodi u otvorenim pismima,u kojima se za tužilju navodi da „vrišti po ulicama grda, da su joj tekstovi polupismeni, da svoje vreme treba da iskoristi da se posveti porodici jer postoje ozbiljni problemi koji se najviše odražavaju na psihičko stanje najmlađih“, i posebno navod da „ono što ti treba niti želim, niti mogu dati, jer nisi moj tip“, predstavljaju uvredljive kvalifikacije objavljene u nameri da se tužilja omalovaži, kvalifikacije koje su objektivno podobne da povrede čast i ugled tužilje i ne mogu se smatrati dozvoljenim iznošenjem kritičkog mišljenja u vezi novinarskog rada tužilje.

„Ovako izneti navodi faktički ni ne predstavljaju kritiku, ni vrednosni sud o tužiljinom radu kao novinara, već su upereni prema samoj ličnosti tužilje sa uvredljivom i omalovažavajućom konotacijom“, navodi se u presudi. I dodaje da sporni tekstovi sadrže i određene činjenične tvrdnje za koje nisu pruženi odgovarajući dokazi niti su pre objavljivanja proverene sa dužnom novinarskom pažnjom.

U ovoj prvostepenoj presudi konstatovano je da je „sud otklonio izvođenje dokaza saslušanjem tuženog Zorana Majdaka, s obzirom na to da je on više puta uredno pozivan radi saslušanja, te da su ročišta odlagana na zahtev njegovog punomoćnika uz ne uvek blagovremeno dostavljanje medicinske dokumentacije kao opravdanje za odsustva, dok se na poslednjem ročištu nije ni pojavio, niti je punomoćnik dostavio medicinsku dokumentaciju kao dokaz opravdanja za ne pojavljivanje na poslednjem ročištu na kome je zaključena glavna rasprava“. Sud je ocenio da to vodi zloupotrebi procesnih prava, koju je dužan da spreči.

Protiv prvostepene presude može se izjaviti žalba Apelacionom sudu u Beogradu.