Malta – zločin i kazna

Krajem jula je malteška Vlada objavila izveštaj na 437 strana u kojem je navedeno da „država nije prepoznala rizik po život novinarke i nije preduzela mere da spreči ubistvo“ kao i da su državne vlasti „stvorile atmosferu nekažnjivosti, što je generisano sa ‘vrha’“, te da je uočena „neopravdana bliskost“ između velikih kompanija i vlade.

Pola godina ranije, Vinsent Muskat, jedan od trojice optuženih za ubistvo malteške novinarke, osuđen je na 15 godina zatvora nakon što je priznao krivicu. To je bila olakšavajuća okolnost prilikom izricanja presude. Pored Muskata, za ubistvo su optužena braća Alfred i Džordž Deđorđo, koji su osumnjičeni da su napravili i postavili bombu ispod automobila novinarke.

Četvrta osoba povezana sa ubistvom Dafne Karuane Galisije je Jorgen Feneš, biznismen koji je uhapšen 2019. godine. Hapšenje Feneša dovelo je do ostavke dva člana tadašnje vlade – premijera Džozefa Muskata i ministra turizma Malte. Posrednik u zaveri za ubistvo, Melvin Teuma, pomilovan je nakon što je predao dokaze državi.

Tužilac u ovom postupku je tokom ove nedelje objavio sudske dokumente u kojima se nalazi informacija da je jedan najbogatijih poslovnih ljudi na Malti, Jorgen Feneč, i zvanično optužen za ubistvo malteške novinarke. Tužioci se navodno zalažu za doživotnu kaznu zatvora.

Feneč je u zatvoru od kraja 2019. godine, kada je uhapšen na sopstvenoj jahti u pokušaju bekstva sa ostrva. Od tada je bio u pretpretresnoj fazi provere dokaza, tokom koje se izjasnio da nije kriv. Feneč je bio na čelu poslovne imperije koja je obuhvatala oblast nekretnina, uvoza i trgovine automobilima. Za istragu je bilo posebno važno da je bio na čelu konzorcijuma kojem je, na kontraverzan način, dodeljen vladin ugovor za izgradnju elektrane. Potencijalnu korupciju u tom poslu upravo je istraživala Dafne Karuana Galicija kada je na nju izvršen atentat.

Pošast SLAPP tužbi nije zaobišla ni Maltu, tako da je protiv ubijene malteške novinarke bilo podneto čak 47 takvih tužbi, ukljućujući i jednu u Americi sa odštetnim zahtevom od čak 40 miliona dolara. Većina je bila pokrenuta od strane malteške poslovne i političke elite kojom se bavila tokom istraživačkog posla. Kako se i kod nas ova strašna praksa zastrašivanja istraživačkih novinara i medija prilježno primenjuje, dobro je da se, pored NDNV-a, i NUNS našao na mapi pravne pomoći koalicije CASE (Coalition Against SLAPPs in Europe), koja okuplja organizacija koje širom Evrope prate, prepoznaju, mapiraju i beleže SLAPP tužbe, pružajući besplatnu podršku, obuke i treninge medijskim radnicima koji se nađu na udaru ovakvih tužbi.

Tragično ubistvo Dafne Karuane Galisije temeljno je prodrmalo tamošnji društveno-politički život. Isto se desilo i u Slovačkoj nakon ubistva Jana Kucijaka i njegove verenice. Čekamo da vidimo šta će se desiti u Grčkoj i Holandiji. Ovi ekstremni primeri govore nam da je bitna prevencija u kojoj nema brzih ni lakih rešenja. Mnoga su bolna i predstavaljaju promenu matrice ponašanja koje generiše atmosferu u društvu koja dovodi do nasilja i tragičnih ishoda. Ovo stalno ponavljam sada, jer će posle biti kasno. Prekasno.

…

Uloge porodica, koleginica i kolega, kao i medija u kojima rade, udruženja novinara, fondacija i nevladinih organizacija, međunarodinih profesionalnih udruženja, ali Evropske vlade, od izuzetnog su značaja za razrešavanje slučajeva ali i pojava kao što su SLAPP tužbe.

Svako mora da nađe svoje mesto sa kojeg će najviše pomoći. Imam utisak da za to još uvek nema dovoljno svesti, da je neophodno naprvativi regularne stalne mehanizme za prevenciju, sprečavanje najcrnjih scenarija, za brze reakcije, istrage, za efikasna suđenja.

Sve je još uvek na nivou pojedinačnih rešenja, napora, incidenata. Uspešnih i manje uspešnih.

Moje iskustvo koje još aktivno živim, govori o tome da moramo prvo zaštiti živote, dakle preventivno reagovati. Pitaju se kolege zašto nismo odmah obavestili da je neki ugrožen i šta mu se događa… Kada živite u toj sferi ugroženosti, kada vam je saradnik ugrožen, vi postajete bedem zaštite a ne objektivni novinar koji će sve što zna staviti na raspolaganje kroz sve medije. Nekoliko godina gotovo da sam bio deo bezbednosnog policijskog tima koji je čuvao Brankicu Stanković, potom sam i sam bio pod zaštitom. Milion puta smo bili u izazovu da sve puknemo u javnost pa šta bude. A ipak, kada se malo razmisli, onda se kaže dajte da zaštitimo živote, da ne proizvodimo nove opasnosti. Destabilizacije.

Ni jedna zemlja nije izgradila ozbiljan sistemski odgovor na nove izazove likvidacije istraživačkih novinara… A poenta je da se to mora raditi globalno, ne samo nacionalno. Nešto kao interpol za zaštitu novinara… Jer i kriminal je globalan, pretnje mogu doći sa bilo kog meridijana.

Da bi se dobili podaci o ugroženosti našeg novinara preko FB, TW ili neke druge društvene mreže, dogodi se birokratija koja u 90 % slučajeva nema odgovor. To je savršeni prostor za sledeći korak koji je ubistvo novirara.

Korumpirana vlast Malte nikada ne bi istražila ubistvo D. K. Galisije, da nije bilo njenih sinova koji su nastavili njen herojski rad, da nisu sami pokrenuli mehanizam istrage, kao mi sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara, i uz jaku podršku Fondacije Slavka Ćuruvije, koju je osnovala Slavkova ćerka Jelena, a čiji je deo i Cenzolovka. Oni su bili naša najsnažnija podrška i kada smo imali osećaj da su nas svi napustili, kada je izgledalo da se udruženja bave nekim drugim, za njih važnijim pitnjima.

Hoću da kažem da ono što se kod nas događa nije van sveta. No, upravo činjenica da ubistva novinara i nasilje nad novinarima, posebno istraživačima korupcije, postaju uobičajena i u zemljama „visoke demokratije“, govori nam da moramo stvarati i unapređivati trajne nacionalno odgovore. Ne smemo se zadržati samo na određenim nerešenim i nekažnjenim slučajevima, već isto to činiti na globalnom novu kako bi se napravila efikasna mreža za zaštitu Zaštitnika javnog interesa. Očigledno je da više demoraktije u svom postojećem obliku nije samo po sebi dovoljan zaštitnik Zaštitnika. Moramo objediniti sva pozitivna iskustva i odgovore kojima raspolažemo.

Nije komplikovano, samo moramo prepoznati probleme, razgovarati i doneti zajedničke odluke.