Upitan koliko ljudi zna za slučaj uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, kaže da koliko god da ih je – nedovoljno je.
Mnogi ne žele da znaju ili im je sve nejasno ili se prave ludi, imamo svakakve varijante, navodi gost Novog dana. Ta priča nije prodrla u narod onoliko koliko bi trebalo, ocenjuje. „Ali, to je slučaj sa svim ostalim aferama. Više nema te afere koja će uzdrmati ovu zemlju. Na kraju krajeva, pogledajte šta se dešava u svetu, šta se dešava u Americi, Britaniji, ko su tamo lideri, kako se oni ponašaju, pa opet ništa, sutradan iznova… Šta onda očekivati ovde? Nema te afere koja može da iz jednog stanja obamrlosti probudi srpsku javnost u celini, nego se uznemiri jedan manji deo politički prosvećene javnosti, objavi se gomila tekstova, napravi se nekoliko emisija, i sve to potone u zaborav“, konstatuje Marjanović.
Podvlači da u ovom slučaju to ne treba da se dozvoli. „Pre svega zbog ovog čoveka, koji je učinio nešto što bi malo ko bio spreman da uradi – sopstvenu sudbinu je stavio na kocku. Zato smatram da ovo malo preostalih slobodnih medija, ne samo što treba da radi svoj posao, tj. da prati razvoj ove afere, već da na neki način bdi nad Obradovićem. Bez tih malobrojnih medija – on ostaje sam“, naglašava Marjanović.
Advokat ili pet advokata ne mogu da ga odbrane, koliko god dobri bili, od državne sile – vidljive ili nevidljive, kaže novinar NIN-a. „Kao što znamo on u ovom kućnom pritvoru teoretski može da ostane neograničeno dugo, to je već velika nepravda, a da ne pričamo o bilo čemu drugom što može da ga snađe. Tu je uloga medija ogromna“.
Kad je to u pitanju, NIN primećuje da je devet dana prošlo od kako se informacija o tome da uzbunjivač Aleksandar Obradović sedi u zatvoru – a da se nešto o njemu objavi na RTS.
Privatne televizije me i ne interesuju, imaju pravo da prave program kakav hoće, načelno, a naravno nije dobro što idu u prostakluk, ali ono što se me se tiče građanina Srbije, to je javni servis, kaže Marjanović.
„Javni servis je taj koji ne radi svoj posao, i ne samo što ne radi nego se bruka prećutkujući vesti poput ove. Što nisu napravili neku emisiju o Obradoviću? Zar to nije njima, kao novinarima, privlačno? Ne, zato što su prepadnuti i boje se šta će sutra Vučić da kaže o njima. Ne verujem da Vučić svakog dana okreće telefon (generalnog direktora Dragana) Bujoševića ili ne znam koga i kaže – nemoj ovo, uradi ono. Ne, nego to je užasan strah i autocenzura – to je ono što uređuje dnevik RTS. Zato gomila ljudi u unutrašnjosti i ne zna skoro ništa o ovom slučaju“, podvlači gost Novog dana.
„Mali Šengen“ – prenaduvana priča
Govoreći o „malom Šengenu“, gost N1 kaže da je to, prema njegovom mišljenju, prenaduvana priča, odnosno njeni eventualni pozitivni efekti. Naravno, ako principijelno podržavamo otvorene granice, slobodan protok roba, ljudi i usluga – nema razloga da imamo nešto protiv ovakve inicijative, ali pozitivan publicitet koji se pridaje tome, nije primeren suštinskom značaju, dodaje. Svaka saradnja je dobrodošla, sve što doprinosi smanjivanju tendencija je dobrodošlo, kaže Marjanović, ali dodaje da „mini Šengen“ dobro zvuči, a da je to priča koja nije toliko važna kako se predstavlja da jeste.
Govoreći o situaciji u zemlji, kaže da se doguralo dotle da svako ko ima načina da ode negde i porodici obezbedi miran i stabilan život, i treba da ode. „Stvari izgledaju beznadežno, deluje da može da potraje neograničeno dugo i da se ništa neće promeniti“. On podseća da se svako u zemlji, ko se usudi da nešto kaže i digne glas, blati, da tome svedočimo godinama, ocenjujući da će se nastaviti i dalje.
Snage koje bi nešto menjale na bolje, prilično su oslabljene, navodi Marjanović. Ipak, navodi, ovi koji su ostali treba da se bore i dižu glas bez obzira kako će se taj bunt završiti, jer najgore što može da nas snađe, a što nam se i dešava, je da se pretvorimo u jednu zombifikovanu naciju koja ni na šta neće reagovati.
„Iako je uzaludno, kao Sizifov trud, ipak treba pokušavati“, navodi.
Makron verovatno u pravu što se tiče NATO-a
Gost Novog dana je, komentarišući izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona da je NATO u stanju moždane smrti, rekao da nije malo onih koji smatraju da on nije pogrešio kada je ukazao na nefunkcionisanje NATO u ovom trenutku. Marjanović navodi da je najdrastičniji nedavni primer uskraćivanje podrške SAD Kurdima, njihovo povlačenje, prepuštanje Turskoj da vršlja po regionu – bez ikakve koordinacije sa evropskim saveznicima iz NATO. „Unilateralni čin Amerike, unilateralni čin Turske – to ne govori dobro o stanju u NATO. U tom smislu Makron ima osnova da bude vrlo kričan“, kaže Marjanović, dodajući da je pitanje terminologije nešto drugo. Mislim da je, u suštini, verovatno u pravu, dodao je.
Marjanović je govorio i o situaciji u Španiji i Kataloniji, o Čileu, Boliviji… Detaljnije u videu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.