Pisca i aktivistu za ljudska prava Marka Vidojkovića mnogi vole, ali ima i onih koji ga ne vole.
Ti drugi su otišli toliko daleko da su mu preko instagrama pretili smrću, a MUP se brzinom svetlosti oglasio saopštenjem da je pretnja locirana sa austrijske IP adrese.
Jedini prihvatljiv ishod bio bi da osoba koja je pretnje jasno i nedvosmisleno napisala bude osuđena na adekvatnu zatvorsku kaznu.
Slučaj Marka Vidojkovića najdirektnije pokazuje koliko je ovo društvo bolesno.
Došlo se dotle da svako svakom može da preti smrću zato što mu se ne sviđa šta je neko izgovorio ili napisao, a državni organi reaguju, ili pod pritiskom sa strane, ili kad vlastima odgovara da poveća svoj rejting.
Jasnog i nedvosmislenog odgovora društva i države na govor mržnje nema, a pravo na slobodu mišljenja i govora je osnovna civilizacijska tekovina.
Vidojković je jedan od onih retkih pojedinaca koji bez ustručavanja kroz svoje knjige i javni angažman progovara o truleži u bolesti društva u kome živimo.
Sa Nenadom Kulačinom je koautor emisije „Dobar, loš zao“ koja se emituje na televiziji Nova S.
Kroz svoje pisanje i javno delovanje progovara jasno i glasno zato što ovu zemlju voli, zato što želi da se naše društvo suoči sa demonima sopstvene prošlosti.
Radi to kako najbolje ume i zna, što su prepoznali i čitaoci njegovih knjiga.
Recimo, jedna od njegovih prethodnih knjiga „E, baš vam hvala“, doživela je deset izdanja i tiraž od 27 hiljada primeraka, a njegov poslednji roman „Đubre“ do sada je zabeležio tiraž od 21 hiljade primeraka i šest izdanja.
Neki mu zameraju čestu upotrebu psovki i povremenu „političku nekorektnost“, ali upravo to ga čini jedinstvenim dobrim buntovnikom.
Jedan je od retkih srpskih pisaca koji je čitan i nagrađivan Za knjigu „Sve crvenkape su iste“ dobio je Vitalovu nagradu za najbolju knjigu objavljenu u 2006, a „Kandže“ su dobile nagrade „Kočićevo pero“ i Zlatni bestseler“.
Štaviše, prevođen je na druge jezike: nemački, engleski, bugarski, slovenački, makedonski, poljski, mađarski i češki, a objavljivan je i u Hrvatskoj.
S Miljenkom Jergovićem je 2010. bio protagonista dugometražnog dokumentarnog filma „Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest“, a iste godine je njegov prvi roman Ples sitnih demona bio adaptiran u pozorišnu predstavu, koja je s velikim uspehom igrana u beogradskom Dadovu.
Sedam godina je bio izvršni urednik srpskog izdanja magazina „Plejboj“, a bio je urednik i u časopisu „Maxim“ Svirao je i pevao u bendovima The Goblins, Toxic Noise Team, On the Run, Snowdrop i Strap On. Trenutno je gitarista i prateći vokal u bendu Crveni vetar.
Redovni je kolumnista banjalučkog portala Buka. Rođen 1975. u Beogradu, po obrazovanju je pravnik.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.