Da li se iko u tom „novom normalnom“ oseća normalno, da li je ono stvarno i koje su sve posledice „starog nenormalnog“, govorio je Vidojković iz ličnog primera, kao čovek kom su protekle godine živote obeležene teškim pretnjama smrću, koje nisu uvek bile upućene njemu, nego i njegovoj porodici. Kao i naša stvarnost, ovaj razgovor lako prelazi od tačke smeha od kog bole rebra do knedle u grlu usled jezivih činjenica.
„Ja o novom normalnom govorim iz ugla nekoga ko je živeo u potpuno nenormalnim uslovima. Meni je rečeno – nemojte sada dok traje kampanja ni ti ni žena da izlazite napolje, jer ovi imaju i meksičke metode, možda će neko naciljati nju, a ne tebe. A dve nedelje traje kampanja. Tako mi je rečeno – nisu ovo junačka vremena, ovo su meksičke metode, oni seku jedni drugima glave i noge, nije isključeno da će ići na člana porodice. Tada je moja keva blindirala vrata, a žena je sa mnom otišla u kućni pritvor. I oboje smo se pretvorili u mečke u kućnom
pritvoru, jer sediš po ceo dan gajbi. I to ne traje dve nedelje, jer posle dve nedelje dođu nove i kažu ti isto. Sa četrdeset pretnji smrću se ne saživiš, umreš sa tim, odeš iz zemlje…“, objasnio je Marko Vidojković situaciju u kojoj već predugo živi i on i njegova porodica uz objašnjenje da je taj baš težak period počeo još prošlog leta.
„Ne mogu da skontam zašto sam im te 2021. godine baš ja došao na red, možda zbog romana Đubre, koji je prodat u velikom tiražu. Ne mogu mu ništa, ali meni mogu svašta. Jedino sam tako skontao. Najvažnije je da te izlude i da te upropaste psihofizički. Psihički ne mogu toliko da te upropaste, ja sam već načet, ali fizički mogu da te upropaste. Onaj koji leži u zatvoru ima dve šetnje dnevno, po sat vremena. Meni je rečeno da sedim gajbi, da ne idem ni u samoposlugu. Hranimo se dostavom koja se ostavlja ispred vrata, beskontaktnom . Na vratima ne
piše ništa, ne naručujem ja. Polako, ni ne primetiš kada si ušao u sve to. Ušli smo kada sam ja opsovao Vučića, tada je postalo brutalno. Mi od oktobra, kad god smo u Beogradu ili ne izlazimo ili jako slabo izlazimo“, rekao je Marko u novoj epizodi podcasta Snaga uma i priznao da se ne seća više života u kom je bezbrižno mogao da izađe i prošeta uveče po gradu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.