Podsetimo, na drastičan ove dve televizije odlučile su se kako bi ukazali kakav mrak može da zavlada ako se televizije N1 i Nova S ne budu emitovale.
„S druge strane, otvorena je mnogo direktnija i dinamičnija debata, a to je šta da radimo u trenutku kada nemamo dva medija koja govore o svemu što se dešava oko nas“, naglasila je Martinoli.
Govoreći o odugovlačenju sa donošenjem odluke o dodeli pete nacionalne frekvencije, ona je ocenila da će se više znati nakon odluke ko će biti peti nacionalni emiter.
„Možemo samo da nagađamo zašto se odugovlači. Izvesno je samo da su zaista svi rokovi prošli, i da ovo što teče je neko dodatno vreme, za koje ne znamo ko je svirao da može da se odigra. Kome je u interesu, i to će nam možda biti jasnije kada budemo znali kakvi su rezultati konkursa. Ono što je izvesno je da u ovom trenutku nije u interesu publike. Čini mi se da sav dosadašnji rad REM-a do sada nije bio u korist javnosti i u korist publike“, rekla je Martinoli.
Dodaje da u ovom trenutku možemo da očekujemo samo ono što možemo i u drugim društvenim sferama.
„Ne bi bilo realistično da možemo da razmišljamo o REM-u kao o nekom potpuno nezavisnom telu. Ono što mi se čini da je veoma važan aspekt cele priče je da nije u pitanju samo politički pritisak, tu postoji i ekonomska dimenzija cele priče. Ulaskom petog emitera na nacionalno tržište postojeći emiteri dobijaju ozbiljnu konkurenciju, posebno ako je u pitanju neko ko ima kvalitetnu produkciju, ozbiljno i profesionalno novinarstvo i vrlo uspešne filmske i igrane projekte. To znači da postojeći novac koji je na tržištu mora da se deli na više igrača“, ukazuje Martinoli.
Prema njenim rečima, u ovom trenutku interesi su se poklopili, onih koji emituju, i nekih političkih, da imaju medij koji ne mogu da kontrolišu.
Konstatuje da će ulaskom petog emitera sa nacionalnom frekvencijom postojeće televizije izgubiti određenu količinu novca, zahvaljujući tome što stvaraju rejtinge, a nemaju neku pravu konkurenciju.
„Drugi deo je dosta važniji, a on se odnosi na sadržaj. To znači da na tržište ulazi televizija koja kvalitetom i raznovrsnošću svog programa… dosta remeti trenutnu sliku na medijskom tržištu, i publiku podstiče da možda na drugi način razmišlja, ne samo o događajima, već i o tome kako provodi vreme, kako se zabavlja, šta su joj važne teme, o čemu će da razmišlja i na kraju krajeva, na koji način će da oblikuje svoje odluke o društvu u kome živi“, rekla je Martinoli.
Za političare na vlasti koji tvrde da ne gledaju medije, kaže da nisu baš iskreni.
„Verujem da ih gledanje programa koji im se ne sviđa uznemirava, verujem da im se ne sviđa, stvara im nelagodu i prosto ih izvodi iz stanja blagostanja u koje ih uvode mediji koji imaju nacionalne dozvole. Voleli bi da se to ne dešava“, napomenula je gošća N1.
Komentarišući brze reakcije Evropske unije i SAD nakon zatamnjivanja ekrana na televizijama N1 i Nova S, ona kaže da obe sile veoma dobro znaju šta se ovde dešava na našem medijskom tržištu, kao i u celom društvu.
„Način na koji će reagovati spram toga je verovatno deo neke šire politike i nekih drugih odluka koje će na druge načine da stvore pritisak u vezi sa značajnijim pitanjima. Mi smo videli poslednji izveštaj Evropske komisije koji je bio vrlo oštar. Vrlo je direktno govorio o raznim problemima koje postoje, između ostalog i na medijskom tržištu i ceo taj izveštaj je bio intoniran mnogo oštrije i mnogo strožije“, podsetila je Martinoli.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.