Emisija Insajder koja je emitovana 11. decembra 2006. godine bavila se delikatnim položajem nosilaca tužilačkih funkcija i mogućnostima vršenja nezakonitog uticaja na njihov rad. Predmet pravne bitke, koja je trajala skoro 12 godina, bilo je pitanje da li je ili nije dozvoljeno objavljivanje sledeće rečenice:
„Saznalo se i da je ime njegovog sina (misli se na sina Okružnog tužioca u Beogradu Milovana Božovića) navedeno u Belog knjizi MUP-a, gde je opisan kao čovek veoma blizak organizovanoj kriminalnoj grupi koja tesno sarađuje s crnogorskom mafijom“.
Tužbu protiv Brankice Stanković i Verana Matića podneo je sin tadašnjeg Okružnog tužioca u Beogradu. Viši sud i Apelacioni sud u Beogradu po tom pitanju zauzeli su dijametralno različit stav. Viši sud je smatrao da je objavljivanje ove rečenice dozvoljeno i da je u interesu javnosti.
U obrazloženju svoje odluke Viši sud navodi da je funkcija Okružnog tužioca jedna od najvažnijih funkcija u pravosuđu jer u svojoj nadležnosti ima gonjenje potencijalnih učinilaca najtežih krivičnih dela. Bilo kakva povezanost sina Okružnog tužioca sa bilo kojom kriminalnom organizacijom predstavlja informaciju o kojoj javnost ima opravdani interes da bude obaveštena.
Taj sud zauzeo je stav da svaki podatak koji može dovesti u pitanje objektivnost rada Okružnog tužioca u Beogradu, kao i podatak o eventualnom postojanju sukoba interesa u predmetima koji potencijalno mogu doći u nadležnost tužilaštva kojim on rukovodi – jesu informacije koje novinari, u demokratskom društvu, treba da iznose.
Apelacioni sud je, odlučujući po žalbi, zauzeo pak potpuno suprotno stanovište, preinačio presudu Višeg suda u Beogradu i delimično usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da se objavljivanjem navedene rečenice krši pretpostavka nevinosti tužioca – povezan je sa organizovanim kriminalom iako nikada nije ni osuđen, niti je protiv njega vođen krivični postupak.
Apelacioni sud zauzeo je stav da autorka emisije Brankica Stanković nije proverila istinitost objavljene informacije jer operativne informacije MUP-a ne predstavljaju materijalne dokaze kojima bi se utvrdila istinitost određenih podataka.
Vrhovni kasacioni sud, kao konačna instanca, potvrdio je stav Višeg suda u Beogradu, zaključujući da je objavljena informacija proverena iz tri izvora, da su pripadnici MUP-a zaista imali opertivne podatke o tome da je sin nekadašnjeg Okružnog tužioca u Beogradu bio čovek blizak organizovanoj kriminalnoj grupi koja tesno sarađuje sa crnogorskom mafijom, kao i to da je Brankica Stanković navedene informacije zaista dobila od MUP-a.
Prema rečima Krune Savović, advokatice tuženih, navedena presuda važna je iz više razloga, a jedan od njih vredan je toga da bude posebno istaknut.
„Celokupan sudski postupak trajao je duže nego što je to praksa. Međutim, ceneći presudu, mislim da je važno istaći to da je sud pokazao da poštuje interes javnosti da bude informisana, prepoznajući u precizno formulisanim rečima novinarke Brankice Stanković poštovanje pretpostavke nevinosti lica koje se u toj informaciji spominje“, navela je advokatica Savović.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.