Matić o presudi u slučaju Ćuruvija: Priznanje sudskom veću na doslednosti

Taj stav bazira na činjenici da je istovetno veće, kako kaže, pre dve i po godine, u istom slučaju, donelo istovetnu presudu – 100 godina za sve optužene.

“Pošto je Apelacioni sud vratio na novo suđenje, zahtevajući određena pojašnjenja i pošto u ponovljenom suđenju nije bilo novih dokaza ni od tužilaštva ni od odbrane, bilo je izvesno da će biti presuda koja je okvirno slična onoj u prvom procesu. U isto vreme, znajući stanje u kom se nalazi naš sudski sistem, nedostatke u kapacitetu, slabosti vezane za političke i druge uticaje, uvek postoji rezervisanost i kada je reč o očiglednim situacijama”, rekao je Matić – dodavši da se nada da će prvostepena presuda biti potvrđena nakon žalbenog procesa.

Glas Amerike: Koliko je presuda značajna i zašto?

Matić: Nekažnjivost ubistava novinara u svetu je decenijama na tragičnom nivou. Devedeset odsto ubistava novinara nikada se ne razreši niti ima sudski epilog. Zbog toga sam osnovao Komisiju za rešavanje ubistava novinara. Shvatio sam da ako se ubistvo kao i svako drugo ne razreši u najkraćem mogućemo roku, da svaki dan kašnjenja najmanje duplo smanjuje mogućnost da se razreši slučaj. Ideja je bila da mora da se mora stvoriti neki sinergenski efekat, da mi novinari moramo da se uključimo, a ne samo da gledamo sa strane i prozivamo. Demokratske vlasti i njihove institucije posle promena 5. Oktobra 2000. godine 12 godina ništa nisu učinile na razrešavanju ovog slučaja, za koji su pre promena govorili da je ključni primer kojim će se prioritetno baviti. Analizirajući tragove istraga, i pored činjenice da je već krajem 2000. godine objavljen dosije Ćuran koji je jasno ukazivao na izvršioce, Službu državne bezbednost, nove vlasti nikada nisu sproveli sve aktivnosti koje su bile neophodne da bi se slučaj pravno razrešio.

Dakle, presuda je važna jer je rezultat ozbiljnog rada i posvećenosti tužioca, istražnih organa, Komisije za istraživanje ubistava novinara u sinergiji sa jasnom političkom voljom i međunarodnom podrškom. Napravljen je model rešavanja slučajeva nekažnjivotsti koji se primenjuje i u nekim drugim zemljama. Rešavanje slučaja nemerljivo je za Jelenu I Radeta, ćerku i sina Slavka Ćuruvije, za novinare “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina” koji su terorisani skoro godinu dana pre nego što je finansijski i politički uništena kompanija u kojoj su radili. Ti novinari i danas predstavljaju veoma važan segment kvalitetnog novinarstva u Srbiji. Presuda je veoma važna kao ohrabrenje i za rešavanje, prvenstveno slučaja ubistva kolege Milana Pantića, dopisnika Večernjih Novosti iz Jagodine. On je ubijen posle promena 2001. i zataškavanje je usledilo u godinama posle. Komisija za istraživanje ubistava novinara uverena je u rezultate Radne grupe Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za rešavanje ovog slučaja koju predvodi inspektor Dragan Kecman, koji je potpisao i optužnicu u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije.

Verujem da će presuda biti ohrabrenje Tužilaštvu za organizovani kriminal da preuzme istragu u ovom slučaju jer je reč o ubistvu koje je rezultat tekstova našeg kolege otimačini državne-društvene imovine u privatizacionoj histeriji i prvobitnoj akumulaciji kapitala. Presuda jasno govori o tome da je Ćuruvija ubijen radi očuvanja vlasti, zbog njegovih javnih nastupa, posebno u Kongresu SAD, društvenog uticaja medijske kuće na čijem je čelu bio. Ova presuda je i poruka da novinari ne smeju da budu ubijani, naročito ne da bi se sačuvala vlast, naročito u društvenim političkim turbulencijama. Ne smeju da budu ni povredjivani, da im bude prećeneno. I mislim da to treba da bude nauk i za aktuelnu situaciju u kojoj se danas nalazimo. U isto vreme, ovo je veoma važna poruka da svaki slučaj pretnje i nasilja prema novinarima mora da bude urgentno rešavan, i da se ne dozvoli da protok vremena eliminiše mogućnosti za rešavanje ovakvih slučajeva.

Glas Amerike: Da li će to na bilo koji način ublažiti problematičan položaj novinara u Srbiji – imajući u vidu vremenski razmak između ubistva Ćuruvije i presude?

Matić: Ovo je snažna poruka svakome ko misli da može nekažnjeno da ubije novinara ili ugrozi njegov život. Da će i posle 22 godine pravda delovati. Mislim da je i zbog toga važno da na isti ili sličan način rešiti I rešavati sve druge slučajeve. Od ubistva Milana Pantića do atentata na porodicu kolege Dejana Anastasijevića sa dve bombe na prozoru njegovog stana. Izuzetno je važno da mi iz novinarskih udruženja, redakcija, zajednički radimo na prevenciji. Vrlo često je neophodno da to radimo sa institucijama sistema. U ovom trenutku imamo krizu oko promena Krivičnog zakonika koju smo sami Inicirali, kao rezultat iskustava koje svi imamo ali i iskustva rada Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Iako smo kao zajednica mogli sami da utičemo na te promene za koje jedinstveno mislimo da su neophodne – dogodili su se uticaji van naše profesije koji su prolongirali donošenje promena. Presuda šalje simboličku poruku – ali nama je potrebno mnogo više od simbolike. Moramo stvarati mehanizme prevencije, stvarati mnogo snažniju ulogu naših organizacija.

Glas Amerike: Da li ste zabrinuti da bi presuda ponovo mogla da bude ukinuta u drugostepenom postupku i šta bi to značilo?

Matić: Uvek sam zabrinut kada je reč o slučajevima u kojima je prošlo toliko vremena, u društvu koje je u tranziciji, u okolnostima u kojima je pitanje političke volje veoma važno… Odluka Apelacije biće konačna. I ona će dati jasan putokaz kakav će odnos biti prema nasilju nad novinarima u budućnosti u ovom našem regionu. Verujem da u rezultatima istrage u ovom slučaju, dokumentima, dokazima iz sudskog procesa, je stvorena dovoljna količina neporeciviih dokaza da dobijemo adekvatnu pravosnažnu presudu.