Matić: Ima indicija da je Milana Pantića ubila organizovana kriminalna grupa

Matić je naveo da je policijska istraga okončana, da su prikupljeni dokazi o motivima i osumnjičenima, te da je istraga pokazala da je Pantić ubijen upravo zbog svog novinarskog rada i istraživačkih tekstova o korupciji i kriminalu u Jagodini i tom delu Srbije.

Detaljan izveštaj, kaže Matić, policija je pre desetak dana dostavila nadležnom tužiocu u Jagodini, od koga se sada očekuje da „u najskorije vreme donese odgovarajuće odluke i preduzme radnje u skladu sa zakonskim ovlašćenjima“.

Cenzolovka: Pantić je ubijen 11. juna 2001. godine u Jagodini, a istraga je tek nedavno okončana. Do kojih je podataka policija došla i koji su dalji koraci?

Matić: Sa policijske strane, istraga je stigla skoro do samog kraja, dokazi su prikupljeni za motiv i naručioce. Izvršioci su sa teritorije grada Beograda i Jagodine. Ovo je prvi put da je jedna od radnih grupa MUP-a predala nadležnom tužiocu zaokruženi izveštaj u kojem su navedena konkretna imena osumnjičenih i nalogodavaca, kao i definisanje motiva.

Podsetiću vas da je Komisija osnovana kao reakcija na činjenicu da protokom vremena ima sve manje šansi da slučajevi budu rešeni i da u nekoj simbiozi policijskog i tužilačkog rada, uz podršku nas iz medija, dođe da otkrivanja ubica i nalogodavaca.

U ovom slučaju, Radna grupa MUP-a, uz pomoć BIA, obavila je veliki posao i sada je na redu Tužilaštvo.

Naime, imamo  tužilačku istragu i očekivao sam da dobijemo konkretno učešće i vođenje celog procesa od strane nadležnog tužioca. Predlagali smo da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme ovaj slučaj jer, po mom mišljenju, postoji dovoljan niz indicija koje govore o tome da je reč o organizovanoj kriminalnoj grupi.

Umesto toga, Radna grupa je dobila načelna uputstva, što vodi u nova prolongiranja i neefikasan rad. Danas smo, nakon sednice Komisije, poslali pismo Republičkom javnom tužilaštvu, u kojem izražavamo zabrinutost svih članova  Komisije, kao i Radne grupe, da na ovakav način neće biti moguće stvoriti kredibilnu optužnicu i zadovoljavanje pravde. Imamo konkretne predloge i očekujemo da se i Tužilaštvo ponaša na isti način kao svi akteri u ovom poslu od nacionalnog značaja.

Cenzolovka: Rekli ste da motivi ubistva imaju veze sa Pantićevim novinarskim radom. Kako se došlo do tog zaključka?

Matić: Da, Pantićeva likvidacija ima direktno veze sa njegovim novinarskim radom 1999, 2000, sve do 11. juna, 2001. godine. Ubistvo je povezano sa njegovim profesionalnim angažmanom, izborom tema, istraživačkim novinarstvom kojim se bavio u svom rodnom gradu. Na početku rada Komisije za istraživanje ubistava novinara, po prvi put su prikupljeni i sistematizovani svi tekstovi Milana Pantića i analizirani kako bi se definisali mogući motivi i tragovi. Analiza rada kolege Pantića pomogla je da se jasnije definišu motivi. On je svakako ostavio veoma ubedljiv profesionalni trag i kada je reč o borbi protiv korupcije. Za članove Komisije, ovo je posebno značajan slučaj jer je reč o surovoj likvidaciji svedočenja o korupciji u vremenu kada je na vlasti bila demokratski izabrana prodemokratska vlada.

Cenzolovka: Prošle godine je rečeno da je istraga na korak od rasvetljavanja ubistva. Šta je kočilo istragu tih godinu dana?

Matić: Tada je rečeno da je istraga na korak od rasvetljavanja. A završni korak je podrazumevao utvrđivanje konkretnog motiva, razloga zbog kojeg je Pantić ubijen. Skoro godinu dana bilo je potrebno da se iz različitih institucija prikupi nekoliko posrednih i potkrepljujućih dokaza. Ne radi se, pritom, o sporosti administracije ili specifičnoj situaciji u Srbiji, o kamuflaži i korupciji, to su posebne teme, već o posvećenosti istrazi koja uključuje dodatan napor da dođemo do toga što negde stoji, a što niko do sada nije tražio, i što niko nije povezivao sa slučajem.

Cenzolovka: Da li ste imali uvid u ranije faze istrage? Zašto je toliko dugo tapkala u mestu?

Matić: Činjenica da je do sada bilo najmanje šest radnih grupa i da je, ako se ne varam, više od 30 ljudi radilo na slučaju ubistva Milana Pantića, ništa ne znači. Jer ako je prvi tim loše uradio posao, ako sve što je učinjeno u prvih 48 sati nije stvorilo uslove za rešavanje slučaja, svakim danom, svakom nedeljom i godinom, drastično se smanjivala mogućnost da se reši slučaj.

Kada se ovaj proces završi pravosnažnom presudom, verujem da će biti sasvim dovoljno materijala da se objasni šta se dogodilo. Moje uverenje polazi od toga da nije profesionalno dobro odrađen posao onda kada je bilo važno za urgentno rešavanje slučaja. Sve vreme imam osećaj da rešavanje ovog slučaja, kao i slučaja Ćuruvije, u trenutku kada su rađene najvažnije radnje nije bilo cilj koji je nesporno potrebno i važno rešiti u najbržem mogućem roku.

Sa svakom godinom, važnost je opadala. U naletu društvenih promena i kriminalnih događaja, potiskivana je i važnost rešavanja ovog slučaja.

Mislim da je veoma važno što smo imali mogućnost da potpuno novo lice vodi radnu grupu i što su uključeni potpuno novi ljudi koji nemaju izgrađena sopstvena uverenja i koji nisu bili podložni nagomilanim stereotipima koje je stvorilo neefikasno reagovanje.

Sa policijske strane, istraga je stigla skoro do samog kraja, dokazi su prikupljeni za motiv i naručioce. Izvršioci su sa teritorije grada Beograda i Jagodine. Ovo je prvi put da je jedna od radnih grupa MUP-a predala nadležnom tužiocu zaokruženi izveštaj u kojem su navedena konkretna imena osumnjičenih i nalogodavaca, kao i definisanje motiva

Cenzolovka: Prošle godine na čelo grupe policajaca koji vode istragu došao je Dragan Kecman. Zašto je baš on izabran da vodi grupu policajaca koji su radili na ovom slučaju?

Matić: Dragan Kecman je vodio radnu grupu koja je radila na rešavanju slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije i rezultirala je podnošenjem krivične prijave protiv izvršilaca. Nakon okončanog posla, ukazala se potreba da on preuzme rukovođenje radnom grupom koja je do tada paralelno radila na slučaju Milana Pantića.

Kecman je smanjio broj policijskih službenika angažovanih na tom slučaju, birajući tim kolega u koje je imao poverenja, sa kojima je već radio i postavio slučaj na pravi put, odbacujući mnoštvo opcionih motiva i pravaca, i definisao pravi motiv i razlog ubistva novinara Pantića.

Godine 2014. postavljen je za rukovodioca radne grupe, a u januaru 2015. za načelnika UKP PU za Grad Beograd. Dakle, već je vodio radnu grupu i nije se nikada postavilo pitanje da će mu smetati nova pozicija na čelu UKP Beograda. On je sa profesionalnom posvećenošću, i više od toga, radio na razotkrivanju ubica i nalogodavaca i Ćuruvije i Pantića, bez obzira na poziciju unutar hijerarhije MUP-a.

Cenzolovka: Kakve je Kecman promene uneo u istragu?

Matić: Kecman ima svoj stil rada, zna kako odvojiti bitno od nebitnog, konkretan je i njegova energija sa iskustvom daje rezultat. Broj ljudi je čak smanjen za dvojicu u odnosu na sve ostale radne grupe koje su radile na slučajevima do sada. Mislim da je iskombinovao mladost, znanje sa tehnikom, upornost i iskustvo, oslanjajući se u najvećoj meri na kolege iz Jagodine.

Uloga Komisije je bila dosta važna. Veoma često, kad god je to moguće, u radu Komisije učestvovali su svi šefovi radnih grupa, kako bi se upoznali sa iskustvima i sa informacijama koje bi i njima pomogle u radu na konkretnom slučaju. Tako je u „slučaju Pantić“ on često prisustvovao sastancima i učestvovao svojom ekspertizom i znanjem.

U policijskom radu izuzetno je važno iskustvo iznutra, kao i znanja koja su stečena dugogodišnjim radom. I prethodni šef radne grupe Dejan Purić daje važan doprinos, i kao načelnik UKP Jagodina.

Sve vreme imam osećaj da samo rešavanje ovog slučaja, kao i slučaja Ćuruvije, u trenutku kada su rađene najvažnije radnje nije bilo cilj koji je nesporno potrebno i važno rešiti u najbržem mogućem roku

Cenzolovka: Prethodnih godina su se spominjala imena mogućih izvršilaca, poput Dragana Antića, koji je saslušavan u Nemačkoj?

Matić: U početnoj fazi istraga koje su vođene, postojalo je more informacija koje nisu vrednovane, već su neselektivno sabirane. Kecman je suzio njihov opseg, odbacio one stvari koje su opterećivale istragu do sada, stalno su se ukrug vrtele fantastične priče, teorije zavere, ovaj je ili onaj… Bez dokaza.

Jako je važno bilo suočiti se sa stereotipima. Godinama su stvarane legende o tome da je sigurno ovaj ili onaj, da je motiv ovaj ili onaj… I mi sami u Komisiji imali smo problem suočavanja sa tim stereotipima u odnosu na dokaze. On je sa ekipom definisao prioritete i krenuo u eliminaciju nevažnih, lažnih, neproverenih tragova, čvrsto stojeći iza svakog napisanog izveštaja, braneći sve napisano i urađeno, preispitujući, koristeći dragocena saznanja prikupljena na samom startu – beleške, zapažanja, opise, kretanje, bez kojih ne bismo bili u situaciji da pristupimo rešenju slučaja. Mislim da je Kecmanovo iskustvo i autoritet u radnoj grupi (gde je bilo i mlađih i starijih kolega od njega) bilo veoma bitno za ovu istragu.

Navodite Antića, on je sa radnom grupom odbacio njega kao izvršioca. Ostaje činjenica da je zaista nečije svedočenje o Antiću, pa potom nedostatak saradnje nemačkog Ministarstva pravde, kako bi se omogućilo saslušanje Antića, pojelo puno vremena. Svakako, samo saslušanje nije bilo ključno za eliminaciju, već sveukupna saznanja čiji je bitan deo bilo i ovo saslušanje.

Bilo je zaista puno ovakvih situacija koje su i prethodnoj radnoj grupi, kao i Kecmanovoj, pojele puno vremena.

Cenzolovka: Pomenuli ste da je uloga Komisije za rasvetljavanje ubistava novinara bila dosta važna. Na koji je način Komisija učestvovala u rasvetljavanju ovog zločina?

Matić: Da nije bilo Komisije, ovi slučajevi bi bili zaboravljeni. Bilo je neophodno formirati ovakvo telo da izvrši koordinaciju rada i da uključi novinarsku profesiju da pomogne u rešavanju ovih slučajeva. Jako je važan fokus na slučajeve, posvećenost i istrajnost. Naravno, veoma je važno da postoji prostor da se izdvoje ljudi i sredstva koji će se u dugom vremenskom periodu baviti slučajevima, kao i rešenost da se radi dok se ne iscrpe sve mogućnosti. I da ta poruka bude preneta svim ljudima koji u tome učestvuju, kao i institucijama.

I u ovom slučaju, predstoji nam težak rad na stvaranju ubedljive optužnice koja će biti nesporna za sudski proces i presude. Ne treba očekivati da će se sve to dogoditi naredne nedelje ili u nekom kratkom vremenskom periodu.

Ovo je jedinstven slučaj u svetu kada je reč o rešavanju slučajeva ubistava novinara. I to je potpuno jasno i različitim medijskim organizacijama i UN i UNESCO, koji se bave fenomenom nekažnjivosti za ubistva novinara i pronalaženjem efikasnog načina suprotstavljanja, u prvom redu, rešavanjem starih slučajeva i preventivom.

Svakako je najveći izazov bio kako pomoći da se slučajevi reše, da sve institucije rade u okvirima zakona i da niko nikome ne preuzima poslove i uloge, da se poštuje pravna država i da se dobije rezultat. Mislim da smo u tome uspeli. Uloga Komisije nije u tome da menja postojeće institucije, već da stvori nove okvire koji će, imajući u vidu pravni sistem i institucije, da dovede do efikasnijeg funkcionisanja, tako što će pomoći da  ono što pojedinačno određene institucije nisu mogle, zbog protoka vremena, bude nadoknađeno novom usredsređenošću i udruživanjem snaga svih zainteresovanih, i države i novinara.

Mislim da je veoma važno što smo imali mogućnost da potpuno novo lice vodi radnu grupu i što su uključeni potpuno novi ljudi koji nemaju izgrađena sopstvena uverenja i koji nisu bili podložni nagomilanim stereotipima koje je stvorilo neefikasno reagovanje

Mislim da ovo može biti model na kojem treba da počiva i suočavanje sa slučajevima nasilja nad novinarima i pretnjama novinarima. Naša profesija je u sve složenijoj situaciji i potrebna je i nova kreativnost i nova dinamika u iniciranju novih rešenja zaštite svakog novinara, prvenstveno kada je reč o zaštiti života, ugroženosti života i ometanja rada. I kada je reč o pretnjama.

Trenutno imamo proces uspostavljanja, građenja bolje saradnje novinarskih udruženja, MUP-a i tužilaštva, ali nedostaje operativno telo koje će koordinisati, prenositi informacije, saznanja, tako reći online, sa raspoloživim ljudima za „brzo reagovanje“.

Mislim da brzina promena u našoj profesiji, svetskim politikama, zahteva da imamo kreativna rešenja koja uvek moraju da uvaže najbolje moguće opcije za ciljeve – kvalitetno, objektivno, pravovremeno informisanje građana kao javnog servisa i, sa druge strane, efikasno delovanje državnih institucija kao javnog servisa par excellence… Bez konstruktivne saradnje neće biti mogućnosti za efikasne pomake.