Matić: Prvi put više pretnji dobijaju novinarke, većinom putem interneta – puno nekažnjivosti

Izvršni direktor ANEM i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić kaže da su te brojke uobičajene za prvih devet meseci ove godine, ali, prema njegovim rečima, ove godine se prvi put događa da su 56 odsto od toga pretnje novinarkama.

„Do sada je uvek bio manji procenat od 50 odsto, a ono što je u stvari dramatično je da je u u onim pretnjama koje su putem interneta upućene, 70 odsto pretnji upravo upućenih novinarkama, i to je anomalija ove godine. Mislim da se to pokazuje prvi put u statistici, ali da je i do sada bila takva situacija, dakle da nije ovo nešto što je nezabeleženo i novo, položaj žena u našem društvu je zaista diskriminatoran, broj slučajeva nasilja prema ženama, femicida, govori o podređenom položaju žena“, rekao je Matić.

Dodao je da ni novinarke ne mogu biti u nešto drugačijoj poziciji.

„Jedan je deo pretnji koje dobijaju kao novinarke, drugi deo je podređen položaj u redakcijama, dakle potplaćenost, veoma često disriminacija po rodnom osnovu… tako da mislim da je ova sadašnja situacija vrlo uznemirujuća u smislu da je potrebno da otvoreno, mnogo više govorimo o položaju novinarki, nego što je to do sada bio slučaj, jer će se samo nastaviti ovakav trend“, ocenio je Matić.

Istakao je da su novinarke izložene brutalnijim pretnjama nego novinari, navevši kao primer pretnje koje je dobila novinarka i izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ana Lalić Hegediš.

Kazao je i da je dodatno problematično to što „ima jako puno nekažnjivosti“.

Mila Bajić iz SHARE fondacije se slaže da postoji razlika u pretnjama novinarkama i novinarima, što smatra da je „ustaljeno u patrijarhalnoj praksi i okruženju u kojem živimo u tom analognom svetu koji se u suštini samo prebacuje na digitalni prostor“.

Navodi da to nije kod nas dovoljno istraživano i da je tek u poslednjih desetak godina počelo da se malo kontretnije gleda na to kao jednu dodatnu dimenziju diskriminacije.

„To nije novi trend, nego je to nešto što je sad počelo malo više da se primećuje“, kaže.

Dodaje da mi ni u jednoj sferi nemamo baš dobre mehanizme prevencije, „tako da sama činjenica da je internet mnogo i široko dostupan i lakše se šire te informacije, lakše se šire te pretnje, lakše se šire uvrede, postoji taj određeni stepen desenzitivizacije na takve poruke i onda samim tim imamo istraživanja koja ukazuju na to da jako veliki broj novinarki, ne samo kod nas, nego generalno, ne prijavljuje takve vrste pretnji i uvreda, zato što ne smatraju da bilo šta može da bude urađeno po tom pitanju“.