Matić: Rat rečima se prelama na novinarima, KRIK zahteva posebnu pažnju

On je u serijalu Kvaka 23 rekao da ga je napad šipkama na Milinovića „podsetio na slučaj Milana Pantića, koji je ubijen tupim predmetom“.

Uprkos tome, Matić je u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić ocenio da situacija u Srbiji ne može mnogo da uporedi sa 90-im godinama.

Ta situacija je mutirala, delom je nasleđena, a delom posledica svetskih trendova, ukazao je on i podsetio da se novinari ubijaju, ne samo u „diktatorskim režimima, već i u Slovačkoj, na Malti, i u Skandaniviji“.

Upitan da li su novinari koji su sada napadani u parlamentu ili tabloidima, potencijalno novi slučajevi Ćuruvije, Dade Vujasinović ili Pantića, odgovara da već dugo na radnim grupama za bezbednost novinara i u susretu sa predstavnicima vlasti govori da redakcija KRIK zahteva posebnu pažnju bezbednosnih organa.

U smislu preventive i bezbednosne procene, da se ne bi dogodilo još nešto gore od ovoga što se sada događa, jer je i to zaista loše i nedopustivo, upozorio je Matić i napomenuo da je za pokretanje postupka potrebno da se podnese zahtev, ali da novinari KRIK za tako nešto nisu iskazali interesovanje.

On priznaje i da „institucije nisu senzibilisane da apsolutna zaštita i efikasnost kažnjavanja budu nešto što je neporecivo i što ne podleže bilo kakvom obliku politizacije“.

Osim toga, kako je objasnio, „ljudi razmišljaju upravo o tome da iz jedne institucije ide napad, a onda oni, koji su u drugoj, treba da štite od tih napada“.

Matić je naglasio i da „novinari i medijska udruženja moraju osvajati prostore i slobode i bezbednosti, tako je bilo devedesetih , a nažalost tako je ovih dvehiljaditih“.

„Sa Dijanom Hrkalović nisam imao nikavu saradnju“

Pozivajući se na „dobro iskustvo sa Komisijom za istraživanje ubistava novinara“, on je istakao da je ekipa koja je radila na slučaju Slavka Ćuruvije „izuzetno dobra ekipa, koja je ranije u MUP bila u zapećku, ali da je reč o vrhunskim profesionalcima, poput Dragana Kecmana ili nekadašnjeg šefa UKP, Rodoljuba Milovića“.

„Kada je Milović smenjen, nastalo je v.d. stanje u kojem je Dijana Hrkalović, kao sekretar, preuzela tu poziciju i ja nisam imao nikakvu saradnju sa njom, gotovo nije bilo ni komunikacije, iako smo se u Komisiji bavili veoma osetljivim pitanjima“, opisao je Matić.

On je, kao veliki problem, označio i to što je „medijska scena oslabljena i nema balansa, snage, ni solidarnosti u medijskoj zajednici koja je diskreditovana i fragmentisana“.

Prema Matićevom mišljenju, nekada je postojala „mnogo veća snaga koja je bila u stanju da pruži otpor jer je, između ostalog, na nacionalnom nivou postojao B92, dok je danas otpor u producentskim kućama i agencijama“.

„Postupak za ubistvo Ćuruvije biće završen presudom za odgovorne“

Govoreći o nerešenim ubistvima novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović, Milana Pantića, pa i pokušaju ubistva Dejana Anastasijevića, on je naglasio važnu ulogu Komisije za istraživanje ubistava novinara, jer „ne dozvoljava da se zaboravi ili da sud izbaci ključne dokaze iz procesa“.

U nekim slučajevima, poput Ćuruvije, dogodio se veliki pritisak i izvršena je određena vrsta prodora, istakao je Matić, ali je konstatovao da „onda neko mora da bude i žrtvovan, da bi se napravio određen balans, da bi neki drugi bili sačuvani“.

Uprkos svemu, „apsolutno je siguran da će sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije, iako je vraćen na početak, biti završen presudom za odgovorne“, jer ne može da zamisli da, posle „drastične presude od 100 godina zatvora sa osuđene, nova bude drugačija“.

„Ubistvo Pantića policijski razrešeno“

Osvrćući se na slučaj ubistva Milana Pantića u Jagodini 2001. godine, on je potvrdio da je to ubistvo „policijski razrešeno“ i da je radna grupa došla do podataka o izvršiocima.

Sada se, međutim, nalazi u teškoj situaciji, jer da bi se istraga nastavila, „mora da se otvori još jedan slučaj – ozbiljne kriminalne privatizacije koja se nalazi kao motiv u temeljima ubistva Milana Pantića, koji je o tome pisao“, predočio je Matić.

Dakle, kako je obrazložio, „postoji verovatno uticaj ekonomske moći vezane za tu privatizaciju koji je blokirao istragu u tužilaštvu i slučaj Milana Pantića je sada zablokiran“.

„Zato Komisija insistira da Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzme sve, jer postoje indicije da su ubice deo organizovanog kriminala“, ispričao je Matić.

On „ne razume to što iz Tužilaštva nema odgovora, jer bi mogli da provere navode, pa onda da konstatuju da to možda nije posao za njih“.

„Komisija je u slučaju Dade Vujasinović uradila sve što je mogla“

U svim slučajevima nasilja nad novinarima, prema rečima Matića, važno je učiniti sve što je moguće i iskoristiti sve mehanizme na raspolaganju, pa čak i kada unapred znate da neke dileme neće biti u potpunosti razrešene.

Pozvao se, pri tome, na primer „superveštačenja slučaja Dade Vujasinović u haškom insitutu, posle kojeg nema odgovora da li je bilo ubistvo ili samoubistvo, ali je bar rešeno to da li je bio u pitanju jedan ili su dva pucnja“.

U ovom slučaju koji stoji 27 godina, od čega je 15 godina tretiran kao samoubistvo, „Komisija je uradila sve što je mogla, dok tužilaštvo sada može da pokuša da pronađe nekog ko bi eventualno progovorio“, poručio je Matić.

Za neuspeo atentat na Dejana Anastasijevića, 2007. godine, tada novinara nedeljnika Vreme, Matić je podsetio na tekst ovog novinara koji je istraživao sopstveni slučaj i putokaze iz tog teksta koji su ukazivali u pravcu Vojislava Šešelja.

Matić, međutim, strahuje da u slučaju Anastasijevića i novinara Jovana Dulovića postoje „otpori i u društvu i u institucijama, jer su njih dvojica skupili hrabrost i svedočili, između ostalog i u Hagu, a prethodno su argumentovano i otvoreno pisali o zločinima naše strane“.