Matić: Za nedostatak epiloga u slučaju Ćuruvija kriva vlast posle 5. oktobra (VIDEO)

„Jako je teško kad odmah ne rešite slučaj u prvih mesec dana. Ne mogu da krivim sam režim koji je ubio Slavka Ćuruviju, oni su se štitili, ali kada je posle 5. oktobra došla na vlast demokratska opozicija nije učinjen nijedan ozbiljan napor da se reši ovaj slučaj, iako se obećavalo. Postojalo je toliko dugo vremenskog perioda da se to reši. Mislim da tu leži najveća odgovornost. Sve ovo posle toga je protok vremena, ljudi su umirali, svedoci su umirali“, kaže Matić u Danu uživo na TV N1.

On je, komentarišući ponavljanje sudskog procesa u slučaju Ćuruvija, koji je počeo u ponedeljak, posle ukinute ranije presude po kojoj su četiri bivša pripadnika Službe državne bezbednosti osuđena na ukupno 100 godina zatvora, kazao da mu najteže pada odlaganje Sudskog veća koji je bio zakazan za petak, „jer postoji navodno neki drugi proces važniji za odbranu“.

„Zar ima nešto teže od ovog slučaja, i zar se može tako vršiti stepenovanje“, pita Matić.

On je dodao da je u prvostepenom procesu najveći deo optužnice dokazan, kao i da se nada da će biti osuđeni oni koji su optuženi u ovom procesu.

„Ono što me plaši je mogućnost da se rasteže, relativizuje… Sve ono što smo videli posle ubistva, pokušaj relativizacije i usmeravanje na neke druge strane“, kaže Matić.

On ukazuje da mediji treba da podsete na dokaze koji su već zaboravljeni, navodeći da su u ovom slučaju to trake koje su dokaz gde su optuženi bili na dan ubistva i na koji način je bila pripremljena likvidacija i svedočenja ključnih svedoka.

„Upravo zbog toga odbrana nastoji da to eliminiše iz sudskog postupka kao dokazni materijal. Treba da budemo uporni u zahtevu da se pravda zadovolji, bez obzira što je prošlo toliko vremena, ne smemo odustati“, poručuje Matić.

On smatra da je ranije bilo epiloga u sudskom procesu ubicama Ćuruvije da bi „danas bila nešto bolja situacija u medijima kada je reč o slobodi“

„Mi nismo prošli katarzu kada je reč o ubistvima novinara, ni o pokušajima atentata, zastrašivanjima u medijima. Nije postojao ni diskontinuitet kada je reč o javnom servisu“, ukazuje Matić, aludirajući na izveštavanje javnog servisa koje se može podvesti pod huškanje na mržnju.

On je ocenio da imamo sužavanje medijskog prostora, ali da se u tom smislu ne može ništa preko noći uraditi.

Govoreći o akcionom planu za medijsku strategiju, istakao je da je čitava ova godina izgubljena.

Slavko Ćuruvija, novinar i izdavač, osnivač listova „Nedeljni telegraf“, „Dnevni telegraf“ i Evropljanin, ubijen je 11. aprila 1999. godine.

Pre mesec dana, je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu kojom su četvorica bivših pripadnika Resora državne bezbednosti (DB) osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Za Apelacioni sud je, kako se navodi u odluci, najspornije bilo označavanje N. N. lica kao direktnog izvršioca ubistva, dok je u optužnici koju je zastupao Milenko Mandić za to delo bio optužen Miroslav Kurak.

Prvostepeno su osuđeni, osim Kuraka, nekadašnji šef DB za Srbiju Radomir Marković, nekadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić i Ratko Romić.