Goran Avramović iz Udruženja novinara Srbije na Kosovu i glavni urednik Radio televizije KiM rekao je da srpski mediji i novinari na Kosovu rade u veoma teškim uslovima. Pored ekonomske održivosti, što je kako kaže jedan od najvećih problema, novinari se suočavaju i sa brojnim napadima i pritiscima koji uglavnom ostaju nerasvetljeni.
„Pošto su mediji ogledalo društva, jasne su dve stvari – ovom društvu se ne piše dobro, a novinari su od sedme sile, polako ali sigurno prerasli u 13. prase. Kako i zašto, sem da tu ima malo sudbine, a malo i istine, probaću da pojasnim: Još 2014. godine OEBS je nagoveštavao da bi bilo dobro formirati komisiju za istraživanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara na Kosovu, ispraćamo 2017. a za sada od 14 slučajeva ubijenih i kidapovanih novinara i medijskih radnika, Kosovsko tužilaštvo vodi istragu o sedam predmeta, od toga su tri u procesu primopredaje, šta god to značilo, i u Eulexu jedan je zatvoren, a o tri nemaju informacije“, rekao je Avramović.
Portparol OEBS-a na Kosovu Senad Šabović kazao je da postoji mogućnost da u narednoj godini bude formirana Komsija koja bi se bavila slučajevima ubijenih i nestalih novinara na Kosovu.
„Ne mogu da kažem sa stopostotnom sigurnošću, pošto ne zavisi samo od nas, ali postoji dobra mogućnost da 2018. godine bude formirana ta Komisija. Okolnosti idu u tom pravcu, mi smo se konsultovali sa Veranom Matićem koji je to dobro uradio u Crnoj Gori i Srbiji. Mislim da se radi o sličnoj komisiji bez obzira što su okolnosti drugačije“, kazao je Šabović.
Petrit Ćolaku iz Asocijacije novinara Kosova kazao je da se završava još jedna godina sa velikim brigama i mukama kada su u pitanju novinari i mediji. On je kazao da je nedavno zabeležen 23. slučaj napada na novinare na Kosovu od početka ove godine, a da je broj rešenih slučajeva veoma mali.
„Ove godine su održana dva suđenja koja se odnose na pretnje novinarima, još dva su u toku. U oktobru je održano suđenje i izrečena je novčana kazna od 500 evra. Ovaj slučaj je iz 2014. godine. Drugi slučaj je okončan novčanom kaznom od 300 evra onome koji je preto novinaru. Sledeće godine fokusiraćemo se na kazne suda, jer je svaki slučaj različit, a mi nismo zadovoljni kaznenom politikom“, kazao je Ćolaku.
Špend Ćamilji iz Kosovskog tima Ujedinjenih nacija rekao je da bi mediji na Kosovu mogli da budu profesionlniji, a novinari posvećeniji svom poslu.
„Iz ugla gledanja Agencije Ujedinjenih Nacija mediji se više bave, nacionalizmom i dnevnom politikom. Mislim da bi trebalo da se bave dubljim stvarima kao što su npr. afirmativne vesti i potpune i tačne informacije. To je jedan sveobuhvatni problem koji se ne pojavljuje samo na Kosovu. Mi moramo da nađemo « lek » da izveštavamo na sadržajniji način“, rekao je Ćamilji.
Većina izveštaja međunarodnih organizacija koje se bave slobodom medija govori da je Kosovo delimično slobodno.
Press freedom index za 2017. godinu koji rade „Reporteri bez granica“ Kosovo svrstava na 82. od 180 mesta.
Debatu na temu „Sloboda medija na Kosovu “organizovao je Medija centar, uz podšku UNMIK-a, u okviru projekta “Kosovo danas”.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.