Medijska i digitalna pismenost mora biti u samoj osnovi obrazovanja

Pre par dana „u oči mi je upao tvit” koji glasi: „Upravo u Maxiju, baka od sigurno skromne penzije kupuje Informer i Srpski telegraf…” Ne sećam se koja je poruka usledila, ali i sâm često imam priliku da nešto slično vidim. Verujem da imamo jedinstvenu situaciju kada je ponuda štampanih dnevnih novina u pitanju, jer u potpunosti dominiraju tabloidi, i to oni koji dnevno proizvode neverovatne količine tekstova kojima se krše novinarski kodeksi, ali čine i krivična dela, često nekažnjeno, i za kodekse, i za nedela.

Naravno da se ovi sadržaji snažno prelivaju iz štampe na digitalne platforme, portale istih tih medija, ali i svoje umnožavanje i ubrzanje dobijaju na društvenim mrežama. Stoga se opisana situacija „bake u Maxiju” ne zadržava na generacijskom izboru i navikama. Iste sadržaje u različitim formatima dobijaju i tinejdžeri i mladi kroz platforme koje koriste.

Čitajući rezultate istraživanja Inicijative za novu digitalnu i medijsku pismenost, dobijamo potvrdu koliko se svet medija suštinski promenio.

Dve trećine ispitanika primarno se informiše preko društvenih mreža koje uključuju internet portale i sajtove.

Populacija starija od 54 godine, većinski koristi tradicionalne medije, unutar kojih preovlađuje televizija.

Štampani mediji se spominju simbolično.

I zato ne čudi da Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Koalicija globalnih sindikata pokreću međunarodnu kampanju za spas štampanog novinarstva, čija je kriza produbljena tokom epidemije COVID-19 .

Imajući u vidu da čak 97% ispitanika koristi internet, a da 86% ima naloge na nekoj društvenoj mreži, jasno je zašto se sve veći značaj pridaje zaštiti podataka o ličnosti.

Negativni primeri su uticali na to da sve veći broj korisnika društvenih mreža obraća pažnju na odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Opštoj uredbi o zašititi podataka (GDPR). Na ovaj način, postajemo deo globalnog trenda da je za korisnike veoma važna privatnost podataka i njihova zaštita na društvenim mrežama.

U tom smislu, a šire, zanimljivi su rezultati istraživanja koji su se fokusirali na pet glavnih kategorija – sigurnost, legitimnost, zajednica, iskustvo sa oglasima i relevantnost oglašavanja na devet najvećih društvenih mreža: Facebook, Instagram, Linkedin, Pintrest, Reddit, Snapcaht, TikTok, Twitter i You Tube.

O poslednjim trenucima za prevlast nad tehnologijom govori i film „Društvena dilema“ u produkciji Netflixa, koji je podigao mnogo prašine i naterao Facebook da se oglasi u javnosti.

Ana Martinoli je napisala odličan tekst tim povodom.

Zbog toga nam je neophodna digitalna i medijska pismenost, pozicionirana kao obaveza. I to na način da prožima predškolske institucije, osnovno i srednje obrazovanje…

Ohrabrujuće je da od ove školske godine prvaci imaju predmet „Digitalni svet“.

U okviru medijske pismenosti, ovih dana će se pojaviti „Priručnik za medijsku pismenost u preduniverzitetskom dobu“.

To su ohrabrujući koraci i na tome se ne sme stati jer jedino tako možemo držati korak sa trendovima u ovim oblastima koje su postale sastavni deo našeg svakodnevnog života.