Medijska scena u južnom Banatu danas maltene ne postoji, ona je oslabljena i nekoherentna, a novinari koji izveštavaju profesionalno često se nalaze na udaru vlasti i glasnogovornika tog režima. Ovo su samo neki od zaključaka Okruglog stola posvećenom bezbednosti novinara i medijskim slobodama održanog 21. juna 2022. godine u prostorijama Medijskog skloništa Pančevo, a na njemu su o svojim iskustvima govorili Slobodan Dukić, novinar iz Kovina i Nenad Živković, novinar iz Pančeva. Okupljenima se najpre obratio Miroslav Todorović ispred udruženja Omnibus, koje je ujedno bilo i organizator ovog događaja, rekavši da, iako nema direktnih napada na novinare u južnom Banatu, senka nad profesijom svakako postoji. Na njegove reči nadovezala se Ljiljana Spasić iz Građanske akcije Pančevo koja je na ovom dešavanju bila u ulozi moderatora.
– Srbija nije demokratska i pravno uređena zemlja i građani ovde teško dolaze do pravih informacija. Građani Kovina i Pančeva, kao i svih okolnih i manjih mesta, imaju isti interes kao i građani Njujorka da saznaju šta se u njihovom okruženju zbiva, ali teško dolaze do pravovremenih i tačnih informacija. To je zato što živimo u periodu legalizovanog nasilja kojem su posebno izloženi novinari koji se bave delikatnim temama, kao što je, na primer, suočavanje sa prošlošću – istakla je Spasićeva i upitala Slobodana Dukića da li se on oseća bezbedno u svojoj sredini.
– Prošao sam put od novinara „velikih” novina, budući da sam svojevremeno bio dopisnik ljubljanskog Dela i Blica, do novinara sa sela pošto živim u Šumarku. Iz Beograda sam bio prinuđen da pobegnem u Deliblatsku peščaru jer su me pratili na svakom koraku. Recimo, izveštavao sam sa suđenja povodom Đinđićevog ubistva i iza staklene barijere stajali su Zvezdan Jovanović i Legija, a tik iza njih bio je Toni Cenić, dečko koji se sa mojom ćerkom sprijateljio šetajući psa po naselju. Ispostavilo se da je taj momak angažovan od strane Državne bezbednosti da me prati, a kako je sa mojom ćerkom bio blizak i dolazio nam u kuću, u jednom trenutku sam primetio da je nestala moja novinarska dokumentacija i ušteđevina – tvrdi Dukić.
U nadi da će pronaći mir u manjem mestu, ovaj, sada novinar u penziji, preselio se Šumarak. Međutim, interesovanje Državne bezbednosti za njegov rad nije prestalo.
– Kada sam se doselio, počeo sam da pratim rad opštinske uprave i dobio na uvid ugovor između Mesne zajednice Dubovac i Državne bezbednosti u kojem se navodi podatak da je DB uzeo deo zemljišta koje je pripadalo Dubovcu i napravio neku atrakciju na Dunavu. Počeo sam o tome da pišem, ali je čovek, koji je bio zaposlen u Šumskom gazdinstvu „Banat”, Jovica Bradvarović, pokušao da me odvrati od toga. Kasnije se ispostavilo da je Bradarević bio blizak Jovici Stanišiću sa kojim sam se susreo u Staroj Palanci. Neposredno posle tog našeg viđenja, Dragan Veselinov održao je konferenciju za štampu u Pančevu na kojoj je izjavio da Jovica Stanišić krivolovi u Deliblatskoj peščari. To je Jovica iskoristio kako bi mi dao intervju i ispričao šta zna o Veselinovu, a pričao je i o tome da ga je Mira Marković smenila, a Slobodan Milošević mu dao pare da vodi računa o Deliblatskoj peščari. Taj tekst je bio objavljen na naslovnoj strani Blica, Stanišić nije intervenisao, ali jeste taj Bradvarović koji je pretio da će mi zapaliti kuću. Kasnije mi je i Veselinov, za vreme svog ministrovanja, pretio jer sam objavio u Blicu priču o njegovom krivolovu u Pesku. Dragan Veselinov je tražio pet miliona dinara na ime odštete zbog tog teksta, ali me je spasilo to što sam imao zvučni zapis te priče. Rečju, pritisci na novinare su uvek postojali i nikad nisu prestali – tvrdi ovaj novinar iz Kovina.
Od kada je osnovan sajt Pančevo Si Ti, Dukić je izveštač iz Kovina.
– Na tom sajtu objavio sam nekoliko tesktova o lažnim doktorima iz Peščare, izvesnom, sad već pokojnom, Samuilu i Nikoli Petroviću, „doktoru” koji leči ljude viskom. Samozvani doktor Nikola najpre mi je ispod kapije stavio slepog miša i beli luk, što sam doživeo kao upozorenje. Potom je na mene naleteo kolima dok sam vozio bicikl. Slučaj sam prijavio policiji, ali nikakve reakcije nije bilo jer se nekoliko inspektora, policajaca, advokata, kao i jedan pančevački hirurg, lečilo kod lažnog doktora.
Govoreći o medijskoj sceni u Kovinu danas, Dukić je istakao da je na snazi gluvo doba i da medijska scena maltene ne postoji. Ukinute su sve konferencije za novinare, a predsednica Opštine Sanja Petrović, kao i ostali čelnici, ne odgovaraju na Dukićeve zahteve za razgovor.
– O radu predsednice i delatnosti opštine pišu samo „dvorski” novinari koji, prema mojim saznanjima, iz opštinskog budžeta dobijaju devet miliona dinara godišnje – kaže ovaj iskusni novinar.
Da je situacija slična i u Pančevu, saglasan je Nenad Živković, nekadašnji urednik Pančevca i novinar sajta Pančevo Si Ti.
– Kada bismo mi, novinari, gajili međusobno jače odnose, solidarnost i uzajamnost, postojala bi snažna medijska scena u južnom Banatu i lakše bi bilo da se izborimo sa medijskim opresorima, da ih tako nazovem. Ovako, s jedne strane imamo one koji sebe nazivaju novinarima, a zapravo su propagandisti i medijski radnici, a sa druge strane imamo jako mali broj profesionalnih novinara. Dakle, nemamo incidente poput spaljivanja kuće, kao što se desilo kolegi Milanu Jovanoviću u Grockoj, ili objavljivanje poternica na kojima se traži glava novinara, kao što je slučaj sa koleginicom Isidorom Kovačević iz Šapca, ali to ne znači da ne možemo govoriti o poremećenim odnosima na medijskoj sceni – istakao je Živković koji je na sopstevnoj koži osetio kako izgleda kada te propagandna mašinerija vuče kroz blato.
Naime, on je 22. februara 2019. godine govorio na skupu „Jedan od pet miliona” na Korzou i pritom je kritikovao lokalnu vlast zbog nesposobnosti. Te iste večeri, krenuli su istovremeno prilozi na TV Pančevu i sajtu epancevo.com koji su imali za cilj da Živkovića diskredituju u lokalnoj javnosti.
– Aleksandar Čupić, urednik sajta epancevo.com i Miroslav Milakov, tadašnji urednik TV Pančeva, pokrenuli su hajku protiv mene, a u svojim prilozima me nazivali pogrdnim imenima kao što su smrad, izdajnik, lažni mirovnjak, lažni novinar… Ta prva tura hajke trajala je sedam dana, a nakon toga je, krajem maja iste te godine, usledila druga tura medijske hajke koja je isto tako trajala nedelju dana. U maju 2019. godine podneo sam dve tužbe za povredu časti i ugleda, jednu protiv Milakova, drugu protiv Čupića. Isto sam uradio i u novembru te godine, tako da sam ukupno podneo četiri tužbe, po dve protiv svakoga od njih, i tražio nadoknadu nematerijalne štete u iznosu od dva miliona dinara – kaže Nenad.
Jedna presuda doneta je u Živkovićevu korist u septembru prošle godine, ali je od traženih 300 hiljada dinara, sud odobrio 80 hiljada dinara odštete. Ove godine je dobio obe presude i protiv Čupića, ali je u obema zahtevao po 500.000 dinara odštete, a sud je odobrio 100.000 dinara u svakoj presudi. Zbog toga je ovaj novinar odlučio da podnese žalbe, pa se postupci trenutno vode pred Apelacionim sudom.
– Zadovoljan sam delom presude u kojoj su Milakov i Čupić proglašeni odgovornim, ali nisam zadovoljan iznosom jer sud na taj način šalje poruku oštećenima da ne treba da se bakću po sudovima za male iznose – rekao je Živković.
Svi učesnici okruglog stola saglasni su u stavu da bi postojanje ozbiljne medijske scene u južnom Banatu predstavljalo odbranu od hajki na novinare. Ono što ostaje kao pitanje je koliko će ljudi u budućnosti biti zaiteresovani za javni interes i koliko će se mladi interesovati za poziv kao što je novinarstvo. Trenutno situacija nije optimistična, a u prilog tome govori i činjenica da je pre samo 20 godina svako pančevačko selo imalo najmanje jedne štampane novine, dok danas izlazi samo jedan list i to u Starčevu.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.