Medijska trka u uslužnosti: Kako je premijerovo ćutanje proglašeno govorom

Postoje li sličnosti između američkog predsednika i srpskog premijera? U jednoj oblasti, svakako. I jedan i drugi dele medije na podobne i nepodobne. Tu – na sreću ili na žalost – prestaju sve sličnosti.

Tramp odbija da razgovora sa medijima za koje tvrdi da o njemu pronose „lažne vesti“. Mogao je, doduše, sa više smirenosti da ih opiše kao sredstva informisanja koja su u izbornoj kampanji i posle nje u velikoj meri bila netrpeljiva prema njemu, navijajući u isto vreme za protivničkog predsedničkog kandidata.

Ne bi, ruku na srce, takva tvrdnja bila sasvim neosnovana jer su se američki mediji, gotovo listom, svrstali u Trampove protivnike. Može se, otuda, razumeti njegova ozlojeđenost, ali ne i odsustvo razložnosti i, najzad, velikodušnosti koje bi odnose američkog predsednika sa štampom i televizijom učinile ako ne prijateljskim, a ono makar snošljivim.

Iako takvo ponašanje nije ni politički celishodno ni razumno, Trampu se ne može prigovoriti odsustvo odvažnosti. Potrebno je zaista mnogo hrabrosti ili ludosti za nemirenje sa najvažnijim mejnstrim televizijama i novinama koje su u stanju da ozbiljno naude i čak ugroze vladavinu predsednika SAD.

Udvorička trka: Reprize premijerovog govora

Pa da vidimo u čemu je analogija u odnosu srpskog premijera prema medijima.

Pre svega, kako je već rečeno, u njihovoj deobi na podobne i nepodobne. Postoji, ipak, primetna, bolje reći ogromna razlika, koja potiče iz činjenice da su ovde gotovo svi mediji podobni. Da, sa par izuzetaka, nema takvih koji otvoreno ili jedva prikriveno ne služe vlastima.

Antologijsku vest Tanjuga, u kojoj je ćutnja premijera proglašena govorom – a ništa dobilo značaj nečega – prenosile su, s podjednakom usplahirenošću, isto tako uslužne televizijske mreže

Razlika je i u tome što čak i takvima premijer nalazi mane, što je lako dokazivo kao i uvek nepodmitljivim brojkama. Utvrđeno je, tako, da je na poslednjem gostovanju u emisiji „Upitnik“ premijer 45 puta upadao u reč voditeljki, a 27 puta je umesto da odgovara postavljao pitanja, čime je nedvosmisleno ispoljio nameru da vreme i prostor u celini zaposedne. Što će reći, da u isto vreme bude i gost i domaćin emisije.

Da je lokalna televizija iz ambicije premijera da uređuje medije izvukla odgovarajuće pouke videlo se po tome što je, umesto da javlja gde je pukla cev i koje su ulice ostale bez grejanja i vode, što je u domenu njene nadležnosti – dva puta u celini emitovala njegov govor na Glavnom odboru vladajuće stranke. Jednom je taj govor prikazala uživo, a drugi put – da gledaoci dobro utuve u glavu – reprizno.

Pa može li se u uslužnosti više od toga? Može, i te kako može!

Tanjugov podvig

To je pošlo za rukom novinskoj agenciji Tanjug, koja je – u prvobitnoj zbunjenosti posle vesti da će se predsednik Nikolić ponovo kandidovati – objavila kao ekskluzivnu informaciju da je uspela da uspostavi vezu sa premijerom.

Trampu se ne može prigovoriti odsustvo odvažnosti. Potrebno je zaista mnogo hrabrosti ili ludosti za nemirenje sa najvažnijim mejnstrim televizijama i novinama koje su u stanju da ozbiljno naude i čak ugroze vladavinu predsednika SAD

I? Šta je rekao premijer? Ništa. Uzdržao se da išta kaže. Uprkos tome, antologijsku vest u kojoj je ćutnja proglašena govorom – a ništa dobilo značaj nečega – prenosile su, s podjednakom usplahirenošću, isto tako uslužne televizijske mreže.

Kad je već reč o pojmu podobnosti, postoji još jedna bitna razlika. Američki predsednik se ne usteže, s pravom ili ne, da prigovori zbog – po njemu  – „lažnih vesti“ vodećim televizijskim mrežama, čak i takvim uticajnim novinama kao što su Njujork tajms ili Vašington post.

Za razliku od Trampa, srpskom premijeru – sve dok izveštavaju njemu u prilog – odsustvo verodostojnosti u medijima nimalo ne smeta. Šta se drugo, najzad, može zaključiti iz veličanja ozloglašeno režimskih tabloida koji kod pristojnog sveta pobuđuju samo gađenje.

Nenamernom greškom prvobitno je kao autor teksta bio potpisan Aleksandar Vučić. Izvinjavamo se autoru Dušanu Miklji i čitaocima zbog zabune.