Međunarodna konferencija Odbrana istine: Presuda za ubistvo Ćuruvije vododelnica i za novinare i za građane Srbije

„Posle osam godina suđenja iščekujemo pravosnažnu presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koja će biti vododelnica i za novinare i za sve građane Srbije i poslati poruku u kom pravcu ovo društvo želi da se razvija i da li će se suočiti sa zločinima počinjenim u ime i za račun države“, istakla je Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije na skupu „Odbrana istine“ koji je organizovan povodom obeležavanja 24 godine od ubistva novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina 11. aprila 1999. godine. 

Međunarodnu konferenciju otvorila je ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji Anika Ben David, koja je naglasila da skoro 25 godina nakon ubistva Ćuruvije znamo ko su izvršioci, ali ne i ko su naručioci ovog ubistva. Ona je naglasila da je „sloboda izražavanja kiseonik demokratije. To pomaže medijima u Švedskoj da ojačaju, a time je ojačano i naše društvo.“

„Potrebni su nam hrabri i nezavisni mediji i novinari koji rade u interesu javnosti i za građane, i u ime svih onih novinara koji su ubijeni samo zato što su radili svoj posao“, poručila je ambasadorka Ben David.

Na konferenciji u znak solidarnosti i podrške porodici Slavka Ćuruvije i Fondaciji koja nosi njegovo ime, učestvovalo je devet međunarodnih organizacija: Reporteri bez granica, Evropska federacija novinara, Međunarodna federacija novinara, Međunarodni institut za štampu, Evropski centar za slobodu štampe i medija, Mreža Safe Journalists, Fondacija Dafne Karuana Galicija, Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa i Article 19. 

Jelena Ćuruvija: Razrešavanje ubistva mog tate nije bio prioritet nijedne vlasti

Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka ubijenog novinara i osnivačica Slavko Ćuruvija fondacije, rekla je da je sećanje na dan kada je njen otac ubijen još uvek sveže za nju. Iako su se vlasti u Srbiji menjale, po njenim rečima, nikome nije bio prioritet da reši ubistvo njenog oca.

„Već nekoliko godina izbegavam da budem na ovaj dan u Beogradu. Ne prolazi to sa godinama. Ovde sam danas zato što sve vi danas tu. Svaki 11. april mi je strašan. To je dan kada je moj otac nestao. Imao je samo 49 godina. Mogao je još mnogo da doprinese novinarstvu.“ 

Prošle godine sve je izgledalo kao gubljenje vremena. Kampanje su nastavljene. Srbija je postala centar propagande (Pavol Salaj, Reporteri bez granica)

„Menjale su se vlasti u Srbiji, ali nijedna nije razrešavanje ubistva mog tate postavila kao prioritet“, rekla je Jelena Ćuruvija.

Ćuruvija Đurica je rekla da deo rešenja leži u oslobađanju institucija i da su, bez obzira na to što nije bilo ubistava u novinara u Srbiji od 2001. godine – „novinari ubijani na druge načine – ovde se ubija novinarstvo“.

„Treba da oslobodimo pravosuđe, to je dug proces. Bojim se da će proći mnogo vremena dok pravosuđe bude slobodno. Mnogi novinari odustaju od prijavljivanja pretnji jer nemaju za te procese ni novca niti veruju da će zaista otkriti one koje im prete“, rekla je Jelena Ćuruvija Đurica.

Ona je istakla da je jedan od prioriteta Slavko Ćuruvija fondacije da se zaštite novinari u malim sredinama jer su oni izloženi velikom pritisku. „Lako smo utvrdili da su lokalni mediji naš prioritet. Oni tamo nemaju nikakvu zaštitu. Ti ljudi su sami u malim gradovima u kojima lokalni funkcioneri vrše nasilje.“ 

„Sve što Fondacija radi meni daje utehu. Osećam da na taj način štitim tatu, ako je to ikako moguće, ali pre svega to radimo kako se ovako nešto nikad više ne bi ponovilo.“

Veran Matić, koji je moderirao ovaj panel, odgovorio je ambasadorki Švedske rekavši da se ipak zna ko su nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije – Slobodan Milošević i Mirjana Marković. On je rekao kako se političari danas pojavljuju kao bitan faktor kada su napadi na novinare u pitanju. „Oni počinju sa diskvalifikacijama, onda se hajka vodi preko tabloida i završava na društvenim mrežama. To je opasno zato što se tako stvara atmosfera u kojoj su mogući novi napadi na novinare.“

Pavol Salaj: Političari češće deo problema nego rešenja 

Reporteri bez granica objavili su prošle godine listu 180 država koje su rangirane na osnovu indeksa slobode medija. Samo 28 zemalja je u zelenoj zoni koja označava da su u njima mediji slobodni.

Pavol Salaj, šef deska Reportera bez granica za Evropsku uniju i Zapadni Balkan, rekao je da su Reporteri bez granica indentifikovali dva trenda – propagandu, koja je prisutna i u EU i u Srbiji, kao i nekažnjivost zločina nad novinarima. 

„Sa ratom u Ukrajini se propaganda pojačala. Propaganda medija pod kontrolom vlasti je ipak u Evropi retka. Srbija je izuzetak zato što u drugim zemljama politički vrh retko napada novinare tako direktno“, rekao je Salaj.

Menjale su se vlasti u Srbiji, ali nijedna nije razrešavanje ubistva mog tate postavila kao prioritet (Jelena Ćuruvija Đurica)

Pavol Salaj je dodao da su političari u Srbiji češće deo problema nego rešenja i da su „podrivali napore tužilaštva i policije u oblastima u kojima smo ranije videli neki napredak“. Dodao je da politički motivisani napadi postaju polodno tlo za dalje napade na novinare. 

„Prošle godine sve je izgledalo kao gubljenje vremena. Kampanje su nastavljene. Srbija je postala centar propagande“, rekao je Salaj, ističući da ipak postoje i pozitivni primeri kao što je činjenica da je pravosudni sistem, uprkos mnogim preprekama, pokrenuo proces za ubistvo Slavka Ćuruvije i istragu za ubistvo Milana Pantića. To, ipak, nije dovoljno i treba obezbediti punu pravdu za Slavka Ćuruviju, Milana Pantića i Dadu Vujasinović, smatra šef deska RBG.

Dominik Pradali, predsednica Međunarodne federacije novinara, rekla je da „kad novinari rade svoj posao, postoje političari koji time nisu zadovoljni i zato dolazi do kampanja diskreditacija i uvreda, napada, pa čak i ubistava novinara. A sve to kako bi se novinari zaustavili da utiču na to da ljudi razvijaju kritičko mišljenje.“

Masimo Morati iz Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa ocenio je da „kada se radi o slobodi izražavanja Srbija kao da se vraća unazad. To što ovaj slučaj (ubistvo Slavka Ćuruvije, prim.nov.) nije rešen pokazuje i to da se država nije suočila sa svojom prošlošću iz devedesetih godina.“ 

Morati je rekao da „ne možemo tražiti od novinara da budu heroji“, da zastrašivanje ima uticaja na neke novinare, koji promene posao ili se utišaju. Ponekad se i građani ne usuđuju da traže svoja prava, prestaju da učestvuju u političkom životu i „zaključe da je najbolje ne uključivati se“.

Džejmi Vajsman iz Međunarodnog instituta za štampu, rekao je da ni u jednoj drugoj državi nije kao u Srbiji, gde toliki broj napada dolazi od predsednika i premijerke. Čak ni u Mađarskoj, u kojoj postoje pritisci na medije, ali Viktor Orban ne napada medije direktno, već putem tabloida. Najbolje je tamo, kaže Vajsman, gde „predsednik i premijer podržavaju novinare“, ali je u Srbiji upravo suprotno. 

„Ceo moj životni vek, 24 godine, vodi se borba za pravdu zbog ubistva Ćuruvije. Tolike godine nekažnjivosti i posledice su ogromne. To umanjuje poverenje u vladavinu prava i policiju i obeshrabruje ljude da prijave napade.“

Vajsman kaže da je vladavina prava slaba, „nema procesuiranja onih koji napadaju novinare, širi se tabloidno novinarstvo i nezavisni mediji su izolovani“. 

Prema njemu, „postoji velika verovatnoća da se nešto slično dogodi“ (ubistvo novinara, prim.nov.). Neprimereno je govoriti tako nešto kada obeležavamo 24 godine od ubistva Ćuruvije, ali da je situacija takva da sve vodi sličnom ishodu, upozorio je Vajsman. 

Morati je istakao da kada je neko ubijen državni organi moraju sprovesti brzu istragu, otkrivajući ne samo počinioce već i nalogodavce, ali da u slučaju Ćuruvije to drugo nismo čuli od države. Političari su dužni da uspostave sistem u kojem će da se poštuje i štiti pravo na život, njihov posao je da sprečavaju zločine, pa i nad novinarima, a cilj prevencije je da ljude odvraća od zločina, rekao je Morati. 

Okončanje nekažnjivosti izostaje zbog nedostatka političke volje

Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara, kaže da se novinari celog života bore protiv cenzure, urednika, političara, za slobodnu reč. Od kako je na mestu predsednice, EFN se bori za to da zaštiti živote kolega. 

Govoreći o svom iskustvu sa pretnjama i napadima, kaže da joj je „najgori bio osećaj usamljenosti“, i da je njihov dolazak u Beograd znak solidarnosti. „Mi smo tu, sada ćemo se povezati i radićemo zajedno još čvršće sa kolegama i koleginicama iz Srbije“, rekla je Sever.

Juče sam slušao iskustva vaših novinara i to me je podsetilo na moju majku. Ona je pre ubistva dobijala mnogo pretnji i uvreda, zastrašivana je kroz medije – sve ono što se i ovde događa novinarima (Metju Karuana Galicija)

Poručila je novinarima u Srbiji da im je EFN na raspolaganju i da će pomoći koliko god mogu. Najavila je da će razgovarati sa stručnjacima i izraditi preporuke sa kojima će izaći pred predstavnike vlasti i tražiti „da se ojača i osigura sistem“ – da to ne bude isključivo na papiru, već da se implementira u svakodnevni život novinara. 

Maja Sever smatra da je važno ohrabriti novinare da prijavljuju pretnje, naročito pretnje smrću, jer „kada govorimo o onlajn napadima, sloboda govora nije ugrožavanje nečije bezbednosti“. Količina pretnji na internetu bi mogla da se smanji, kao što je to urađeno u Hrvatskoj, gde se komentari moraju potpisivati imenom i prezimenom. 

Rukovoditeljka za komunikacije i medije organizacije Article 19, Katja Miržejevska smatra da zakoni na papiru izgledaju odlično i da bi, kada bi se implementirali, „promenili situaciju nabolje“. Ona smatra da je potrebna saradnja i razmena informacija između civilnog društva, pravosuđa i policije, kao i senzibilisanje društva na pitanje nekažnjivosti zločina prema novinara.  

Rekla je da u Srbiji postoji tendencija države da novinare označi kao izdajnike i da moramo da razmišljamo „na koji način ljudi koji su na vlasti koriste svoju moć“. Društvo, prema Katji Miržejevski, mora „da postane svesno da su novinari čuvari demokratije“. 

Govoreći o političkoj odgovornosti, Miržejevska je naglasila da, ako ne postoji politička volja, „ništa ne može da se implementira u potpunosti“.

Tamara Filipović, predstavnica Mreže Safe journalists, istakla je da je ključ u nezavisnosti pravosuđa, da je najvažnija kako se primenjuju zakoni i podzakonski akti, ali da „tu nemamo velikog uspeha“. Ubistva novinara u Hrvatskoj i Crnoj Gori su okončana pravosudnim presudama, a u Srbiji takve presude ne postoje više od 30 godina, zaključila je Filipović.

Lorens Hojting, predstavnik Evropskog centra za slobodu štampe i medija, zaključio je da se u Srbiji „novinari tretiraju kao neprijatelji“ i da se vidi nedostatak političke volje da se zaštite i novinari i osnovne ljudske vrednosti.