MFRR: Stanje medijskih sloboda u Srbiji je alarmantno loše

„MFRR je zabeležio 38 upozorenja koja uključuju 51 osobu ili entitet vezan za medije tokom prve polovine 2024. godine. Stanje slobode medija u Srbiji je alarmantno, a verbalno zlostavljanje čini većinu, odnosno 63,2 odsto zabeleženih incidenata“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su u periodu od januara do aprila novinari Televizije N1 iz Beograda prijavili četiri slučaja onlajn uznemiravanja, od kojih su svi uključivali pretnje smrću, a pretnje smrću su tada dobili i novinari regionalnog portala Južne vesti iz Niša.

Podseća se i da su novinari i lideri Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić bili „meta bez presedana“ kada su pretnje smrću u pitanju.

„Nakon što su učestvovali na festivalu Rebedu u Dubrovniku i nakon što su njihovi komentari iskrivljeni u cilju prikazivanja novinara kao neprijatelja države, njih dvoje su bili izloženi hiljadama onlajn pretnji smrću i pretnjama od strane političara. Situacija se dodatno pogoršala kada je na zgradi u kojoj Gruhonjić živi sa porodicom ispisan grafit koji jesadržavao direktnu pretnju smrću, dok su Anu Lalić Hegediš vređali u zgradi u kojoj živi“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su, i pored alarmantnog nivoa pretnji, koje su prijavljene Višem javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, MUP Srbije je proglasio Gruhonjića bezbednim u svojoj proceni bezbednosti.

„U međuvremenu, jedan od izvršilaca pretnje smrću protiv Ane Lalić Hegediš takođe je pobegao iz kućnog pritvora. U maju, u kontekstu lokalnih izbora, Gruhonjić je bio suočen sa sve većim napadima, uključujući pretnje fizičkim nasiljem na ulicama i postavljanje letaka blizu biračkih mesta koji su ga prikazivali kao političkog protivnika, a diskurs je dodatno potpaljivao sam premijer Vučević“, piše u izveštaju.

Dodali su da je napad na Gruhonjića putem „deepfake tehnologije“ zapravo bio usmeren na nanošenje štete reputaciji osobe, što ostavlja posledice i po bezbednost ciljanog novinara.

„Deepfake video Gruhonjićevog nastupa na prošlogodišnjem Dubrovničkom festivalu, u kojem je navodno izrazio svoje zadovoljstvo što nosi ime sa ustaškim zločincem Dinkom Šakićem, kružio je na društvenim mrežama i deljen je na brojnim vesti portalima. Ova montaža, koja prikazuje Gruhonjića kao političkog protivnika, dovela je do dve krivične prijave protiv njega, protesta na Univerzitetu u Novom Sadu gde predaje, i neviđen broj pretnji smrću koje su podsticali političari u javnim raspravama. Korišćenje manipulativnog videa u javnom diskursu kao sredstvo verbalnog zlostavljanja Gruhonjića je klasičan primer deepfake tehnologije korišćene za diskreditaciju i utišavanje novinarskog rada“, piše u izveštaju.

Najnoviji monitoring izveštaj detaljno istražuje 756 povreda slobode medija u Evropi, koje su zabeležili partneri MFRR-a u prvoj polovini 2024. godine.

Ova kršenja su uticala na 1.212 osoba ili entiteta povezanih sa medijima. Od ovih upozorenja, 474 je zabeleženo u državama članicama EU, dok su 282 zabeležene u zemljama kandidatima.

Zastrašivanje i pretnje su najčešći oblici prekršaja, ukupno 136 prekršaja. MFRR je zabeležio 100 fizičkih napada, od kojih je 47 rezultiralo povredama. Drugi najčešći oblik kršenja je blokiranje novinarske aktivnosti, što čini 117 upozorenja. Vlada i javni službenici su počinili 143 prekršaja, što predstavlja zabrinjavajući trend.

Osim što pruža opšti pregled kršenja slobode medija u državama članicama EU i zemljama kandidatima, izveštaj uključuje tri tematska poglavlja koja se bave antimedijskim zakonima, lažiranjem i izborima. Izveštaj takođe uključuje duboku analizu stanja slobode medija u Albaniji, Hrvatskoj, Francuskoj, Gruziji, Nemačkoj, Mađarskoj, Italiji, Srbiji, Slovačkoj i Ukrajini.

Izveštaj su pripremili Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodni institut za štampu (IPI).

Ceo izveštaj pogledajte ovde (na engleskom).